POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA



FORUM:::Čitački kutak


Živeti ili živuckati, pitanje je sad!

Gola
23. 01. 2011. u 18:23:43

Član od: 04. 02. 2009.


Član je postavio:
240 recepata/slika
7 tema
423 postova
citat
Živeti ili živuckati, pitanje je sad!





zayat
27. 01. 2011. u 19:44:34

Član od: 27. 01. 2007.


Član je postavio:
563 recepata/slika
2 tema
240 postova
citat
Živeti ili živuckati, pitanje je sad!


:A:A:A:A:A:A

JovanaVuk
27. 01. 2011. u 21:58:14
Urednik

Član od: 23. 06. 2007.


Član je postavio:
509 recepata/slika
13 tema
836 postova
citat
Živeti ili živuckati, pitanje je sad!


:A:A

loga
07. 03. 2011. u 21:12:12
Administrator
Urednik

Član od: 30. 10. 2005.


Član je postavio:
1661 recepata/slika
113 tema
965 postova
citat
Ðe ti je Pita


Dio monodrame Antona Drahta, "Ðe ti je Pita?"

Pitaš kako sam dop´o zatvora u Amer´ci, jarane. Prijavila me u mene žena i djeca. Vjerov´o il´ ne. To ti je bilo nekako... ´vako.
Zovu mene jedan dan iz škole, kažu, mali ti dobio sindrom. Od koga, reko´, pizda im materina ona drogeraška, mora da su donosili inekcije u školu. Šta je fasov´o? ADHD, kažu. Noge mi se odsjekle. Hoće l´ preživjet´, kukam ja po školi, đe je da ga vidim, na šta l´ mi dijete liči?
Konačno ga dovedoše, njih petero, direktor´ca, garava k´o odžak, pa još neka debela rospija, valjda medecinska sestra, pa pol´cajac, pa vatrogasac, i još neki mali iz starijeg raz´da, neki naš iz Zen´ce, da mi prevodi, da bolje razumim, ko biva ja ne znam dobro engleski. Vidim ja mali mi zdrav i čitav, nije se osuo, ma k´o normalan. On ti, kaže debela, ima ADHD. Ma, šta vam je to, skoči´ ja, govor´te više, ako Boga znate! To ti je, kaže ona garava, Attention Deficit Hyperactivity Disorder.
Okrenem se ja onom malom iz Zen´ce, šta, reko, ova kaca Boga ti laprda, čime se zarazio? Ma, veli, nije to zarazna bolest nego je Ekrem nemiran u školi, jurca po hodnicima, skače po klupama, zajebava svakog, hoće se i pomarisat´. Laknu mi nama´. Molim te, prevedi im da ništa ne brinu, izliječiću ga ja čim stignemo kući. Nećeš ga ti liječit´, skoči ona debela, imala je brat bratu dvesto oka samo u guzicama, i još toliko u dva stomaka ispod stomaka. Imamo mi ovde lijekove, kaže, terapije, psiologe, sociologe, mi ćemo njega sredit´. Ništa vi ne brin´te, draga gospođo, znam ja, reko´, jednu pravo dobru terapiju iz Bosne, naučio sam je od rahmetli babe, on od njegovog babe, i sve tako. Ooo, intrsting, kaže direktor´ca, ta terapija je kod vas u Bosni neka tradicija, s koljena na koljeno? Nije, reko´, kod nas je to s bubrega na bubreg.
Ma nisu prošle ni tri hefte zove onaj mali iz Zen´ce. Šta je, reko´, sad? Kakav je sad belaj? Sad je, kaže, u pitanju OTIZAM. Ma, kad se i u to uključilo pašče jedno?! A priprijetio sam mu da se mani politike i tih gluposti, komunizma, budizma, patriotizma, otizma, svega. Ko ga je na to nagovorio? Mora da je onaj Ćamilov taksirat Faruk. Nije to to, kaže, to ti je opasna bolest, bleji u prazno, gubi se, ne prati nastavu, potpuno odsutan i tako. A to je to, reko´. Opasna bolest, veliš. E ovog puta ću ga ja izliječit´ za sva vremena i to od svih bolesti!
Tako ti je to u Amer´ci, moj jarane, sve je bolest. Ako ne hodaš kako oni misle da treba, ako ne pričaš, ne slušaš, ne spavaš, ne jedeš, svemu odma´ daju ime, pa skraćen´cu i... nema ti više spasa. Od ljekara do ljekara, ne možeš ih se više nikad kurtarisat´. Svaki dan u ap´teku k´o u menzu i uzimaš lijekove za sve moguće skraćen´ce - ADHD, MRSA, AIDS, AVNOJ, SUBNOR, KFOR, ma ima ih mali milion.
Iš´o ja na neke preglede i poslije zove taj famili hećim da hitno dođem kod njega. Moraš, kaže, odmah početi piti lijekove za ho´sterol. Što, bolan? Ho´sterol ti je, kaže, 215. Pa, reko´, i prošle godine mi je bio 215 pa si rek´o da mi je u granicama normale. E, kaže, to je bilo prošle godine. Sada su stručnjaci pronašli da je normala 200 a ne više 220, pa je tvoja situvacija sada kritična, hitno moraš početi pit´ lijekove. Jeb´o mater te si ti normalan, reko´. Prije šes´ mjeseci si mi sa istim nalazom rek´o da sam zdrav k´o dren, a sad ka´eš da sam u kritičnom stanju! Pa, ko je ovde lud, čovječe, ti ili ja! Stručnjaci su, kažeš, tako odlučili. Ma jebem ja i tebe i te tvoje stručnjake, mijenjate to svakih šes´ mjeseci samo da bi ap´teke zgrnule pare, a i vi s njima. Neću ih pit´ pa makar crk´o nama´. Nosi ih materi!
Mafija je to, jarane. U mene se žena bila u to ufurala, pila svaki dan po 28 lijekova. Samo vidiš po cijeli dan trza glavom nazad. Pa je poslije neko nagovori na onu makrobiot´ku. Ja, tog belaja. Počela da donosi neku travu u kuću, neku crnu rižu, oči joj se vako ukosile, neke smrdljive supe, istopila se, nemaš je zašto ufatit´. Navalila na mene svaki dan, pusti tu, kaže, kafu i cigaru, što će ti rakija, nije to zdravo. Meso, hljeb, baklave, tufahije, sve to treba izbacit´. Slušam je i ne mogu da vjerujem svojim ušima. Čuj, izbacit´ baklave i tufahije, pa čime ću se, reko´, zasladit´ poslije ručka? Treba, veli, da jedeš voće.
Voće? Ma, đe ti je to, reko´. Šljive brezukusne izgledaju k´o jab´ke, jab´ke k´o bundeve, kruške mirišu na banane, jagode imaju ukus trešanja, sve se izmiješalo, sve raste u svako doba godine, dana i noći, ma koje crno voće, nek´ ti ga jede babo.
Vrnem se ja jedan dan iz fabrike gladan k´o vuk a na astalu u tanjiru nešto crno, tanko, ubuđano, uščulo se, Bože ubrani.
- Ðe ti je pita, reko´?
- Ručak je na stolu, kaže. I pokazuje na ono.
- Šta ti je, reko, to?
- To su, kaže, alge.
- Kakve alge?
- Japanske.
- Odakle ti to, reko´.
- Iz mora.
- Šta ima za jest´?
- Pa to, kaže.
- Šta to?
- Alge. One su vrlo zdrave.
- Pa ako su tako zdrave zašto nisi nikad vidila Japanca većeg od metar i po? Moj Ekrem im može svima pitu s glave jest´.
- Al´ su zdravi.
- Čuli ti šta te ja upita´? Ðe ti je pita?
- Šta će ti, kaže, pita, od nje se deblja. Pita se, kaže, neće više jest´ u ovoj kući. Sir nije dobar za ho´sterol, meso se ne probavi ni za heftu, vruće tijesto...nije više stigla reći ni je´ne, dofatio sam je

za grlo i poč´o mastrafit´. Utrča mali onekle kad je čuo da ona zapomaže pa dofatih i njega, pa sve o jednom trošku. Oderem ih oboje od batina, onako po pe-esu, k´o što je rahmetli babo mlatio.

Ruke su me zabolile.
Al´ da vidiš sutra belaja. Vratio se ja s posla kad pred kućom čeka marica. Izađoše njih dvoj´ca, zabicili ko dva vola, opasali pendreke i pištolje oko sebe, jedan sav pjegav, žut i deb´o, a drugi

isto deb´o al´ crn k´o đavo.
- Jeste l´ vi, kaže onaj žućo, mister Kazim Klika?
- Nismo, reko´.
- Kako, kaže, niste. Daj dokumente.
Dam mu ja vozačku.
- Kako, kaže, nisi kad ovde piše Kazim Klika.
- Ne piše tu, reko´, Kazim Klika, ti ne znaš čitat´.
- Nego šta piše?
- Piše Ćazim Klica.
- Pa, jestel´ to vi, kaže?
- Jesmo. Izvol´te, šta treba?
- Jesi l´ ti ovom malom otac? I pokazuje ne Ekrema.
- U mene žena kaže da jesam. Šta je ugursuz sad uradio? Razbiću ga!
- Nije, kaže, ništa uradio, nego otkud njemu masnice po cijelom tijelu?
- A tooo, bi mi lakše, sve je u redu, reko´, te šljive sam mu ja napravio. Baš sam ga juče dobro izudar´o.
- Znači priznaješ da si ga tuk´o, uskoči onaj garavi.
- Čuj, tuk´o, ma odr´o od batina.

Nih se dvoj´ca zgledaše pa kaže onaj žuti, odma´ ćete poći s nama.
- Ðe, reko?

- Kod sudije, kaže, pa u zatvor. Optuženi ste da ste tukli dijete.

- Ma, šta je vama, jeste l´ vi normalni, nisam ja tuk´o ničije dijete, samo sam izmastrafio mog Ekrema. Ko meni može zabraniti da bijem vlastito dijete kad god ´oću ? Bijem ga redovno, bije ga u mene žena, bije ga u mene amidža, dajdža, bijo ga je i Abaz, nastavnik matemat´ke, Zuko, nastavnik muzičkog, nena Fatima, rahmetli dedo Huso, nema ko nije, i sad ti meni ka´eš da ga ja nemam pravo bit´! Pa ko će ga onda mlatit´?
- Ne treba niko da ga bije, kaže odžačar, s djecom treba razgovarat´, lijepo im sve objašnjavat´, biti s njima k´o drug. Ovo je Amer´ka, demokrat´ja, svako ima pravo da kaže i radi sta ´oće, i niko nema pravo da ga zato bije.
- Ma, sit sam ja te vaše demokrat´je, zato vam i jes´ sve bankotiralo i cijeli ste dunjaluk pokrali i o jadu zabavili. Da se znao domaćin i ko koga treba da bije ne bi danas cijeli svijet bio na belaju.
- A dobili smo takođe i prijavu da ste silovali kamilu.
Ja se šokir´o!
- Kak´u ba kamilu, ko je silov´o kamilu, jes´ ti ba normalan čo´eče?
- Vašu suprugu.
- Ma, misliš Ćamilu, jebem te nepismena. Ko kaže da sam je silov´o? Kako mo´š silovat´ vlastitu ženu? Kakvi ste vi hajvani, čo´eče Božji!
- Ona kaže da si je silov´o prošle sedmice.
- Ko je ba silov´o? Ma, sama tražila!
- Jes´ prva dva puta. A treći put joj, kaže, nije više bilo do tog´.
- Ja se obeznanio. Umalo me nije šlag trefio. Šta da ti više pričam.


FORUM:::Čitački kutak

Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
Prijavi se na mejling listu
MAPA SAJTA
Pretraži:
RECEPTE
SLIKE
KORAK po KORAK
Magazin
Arhivu

Pošalji recept/sliku






© 2005 - 2020 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [Mapa sajta] |

SK Programi prave
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X gost :: 01. 01. 1970 u 01:00:00

- Moj profil
- Moj avatar
- Svi moji uneti sadržaji
- Moje slike
- Moji recepti
- Moji recepti sa slikom
- MOJ KUVAR
- MOJ BLOG
- Komentari na moje slike/recepte
- Komentari na moje lekcije
- SVI KOMENTARI
- GastroBOOK

- Objavljene slike/recepti od moje poslednje posete
- Podizanje DODATNIH slika