POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA



HOME ||| MAGAZIN ||| zdravlje
2012-02-12

Kuhinjska so

Kuhinjska so nije začin u klasičnom smislu (biljni), već mineral koji upotrebljavamo za začinjavanje jela. Upotrebljava se i kao začin i kao konzervans. Kao začin so se upotrebljava za sve vrste jela. Kao konzervans služi za soljenje mesa, konzerviranje povrća, gljiva, povrća i zeleni. Po sastavu, to je natrijum-hlorid, a hemijska formula mu je NaCl. Najviše je ima u morskoj vodi - prosečno 30 grama u litru, pa se naziva i morska so. Kamenom solju naziva se ona čija su nalazišta ispod zemlje.
S obzirom na način proizvodnje, razlikujemo više vrsta kuhinjske soli.
Kamena se dobija kopanjem iz rudnika, posle čega se melje i seje.
Varena se dobija takođe iz podzemnih nalazišta soli, ali, pošto je u mnogim nalazištima nečista i sadrži razne primese, najviše pesak i lapor, nije upotrebljiva pa se stoga prvo otapa u vodi. Soni rastvor, dobijen rastapanjem sone rude ili crpljen iz podzemnih nalazišta, pročisti se i iz njega se so izluči isparavanjem. Tako se dobija varena ili kuvana so. Nekad se to radilo u velikim gvozdenim posudama ispod kojih se ložilo drvo ili ugalj. Taj jednostavni način dobijanja soli bio je poznat još u srednjem veku, a danas je gotovo napušten. Danas se varena so proizvodi u velikim modernim uređajima za isparavanje.
Morska so dobija se u solanama iz morske vode. Tokom leta, morska voda se dovodi u plitke bazene gde se isparava na suncu i vetru da bi se iz preostalog sonog rastvora iskristalisala so. Tim postupkom se iz mora iskristališe gotovo sav natrijum-hlorid, to jest morska so, dok se drugi sastojci morske vode kristališu samo delimično. Morska so se zatim prikuplja, ocedi, po potrebi melje i jodira. Glavni sastojak morske soli je, naravno, natrijum-hlorid, kojeg ima 92 do 97 odsto. Pored toga sadrži vodu (najviše sedam odsto), te druge mineralne materije, poput kalijum-hlorida i magnezijum-hlorida, sadre i mikroelemenata. Najveći postotak magnezijum-hlorida i kalijum-hlorida je do dva odsto.
Postupak dobijanja morske soli pomoću sunca i vetra vrlo je star. Međutim, kako su potrebe sve veće, danas se i morska so proizvodi industrijskim isparavanjem, slično kao i kuvana so. Tako proizvedena morska so sadrži više natrijum-hlorida a nešto manje ostalih mineralnih materija, iako je zadržala sve odlike morske soli.

Istorija

Mnogi stari narodi odavali su soli božanske počasti. U Vavilonu su je nazivali jelom velikih bogova i dodavali je svakom obroku. So i hleb slove još i danas kao simboli mira i gostoljubivosti. ”Uživati so nekog čoveka? značilo je u starom Egiptu ”biti u nečijoj službi?. Jesti s nekim so značilo je sklapanje bratstva. Prevrnuta posuda sa solju nagoveštavala je nesreću koja se mogla izbeći ako se zrno rasute soli baci preko levog ramena.
Hijeronimus Bok je u svojoj ”Nemačkoj kuvarici" iz 1555. godine napisao da bi radije živeo na hlebu i soli nego jeo i najveće poslastice bez soli. Pri tome se pozivao na Diogena koji je radije lizao so u siromašnoj Atini iako je iz susednih zemalja imao bolje ponude.

So u covekovom organizmu

Sva tkiva čovekovog organizma sadrže odgovarajuće količine soli jer u protivnom ne bi mogla funkcionisati. Pomanjkanje soli izaziva zdravstvene smetnje koje se lako uklone uzimanjem soli. Čovečjem organizmu dnevno je potrebno šest do 15 grama soli, u zavisnosti od uzrasta, vrste i količine pojedene hrane, količine ispijene vode i znojenja. Akutno pomanjkanje soli može izazvati i smrtne posledice. Međutim, i preveliko uživanje soli izaziva teške smetnje u organizmu. Već sa 100 grama soli dnevno može doći do trovanja.


Morska je so bela ili tek neznatno zelenkasta jer sadrži ponešto sitnih jednoćelijskih morskih algi. Osnovni lik kristala je kocka, a veličina nemlevenog zrna jedan do tri milimetara. Zbog svog posebnog sastava i oblika kristala morska se so lako i brzo topi, a u poređenju s drugim vrstama soli ima snažniji i prijatniji slan ukus. Mesnim prerađevinama daje lepu rđavocrvenu boju, kao što je ima kraški vrat, i sprečava da se suviše osuše i stvrdnu. Zbog toga, ako mesne prerađevine solimo morskom solju nije potrebna upotreba šalitre i nitrata. Morska so je nenadoknadiva i pri kiseljenju povrća, posebno zelja.
Pored čiste kuhinjske soli upotrebljava se i veliki broj sonih mešavina sa
Tanja Stanić

Ovaj tekst pročitan je 3401 puta!


Zasad nema komentara na ovaj tekst!





HOME ||| zdravlje


Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
MAPA SAJTA
Pretraga sajta:

Pošalji recept/sliku

GENERALNI SPONZOR SAJTA

AVANGARDA.rs

SPONZORI (1/2)
  

BAŠTOVANSTVO


***


© 2005 - 2018 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [ARHIVA] | [Mapa sajta] |

Web & Law pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X gost :: 01. 01. 1970 u 01:00:00

- Moj profil
- Moj avatar
- Svi moji uneti sadržaji
- Moje slike
- Moji recepti
- Moji recepti sa slikom
- MOJ KUVAR
- MOJ BLOG
- Komentari na moje slike/recepte
- Komentari na moje lekcije
- SVI KOMENTARI
- GastroBOOK

- Objavljene slike/recepti od moje poslednje posete
- Podizanje DODATNIH slika