pocetnareceptifotoalbumskolamagazinpricaonica



HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2012-02-03

Badnje veče i Božić

Srbi mnoge svoje praznike tradicionalno pocinju da slave navece, pred sam praznik, i to se zove ”navecerje praznika” , a navecerje Bozica je Badnje vece, a dan pred Bozic je Badnji dan. Nijedan praznik nema toliko obicaja koliko Bozic, a mnogi od njih odrzali su se i do danasnjih dana. Najcesci i osteprihvaceni su: polaganje badnjaka, zastiranje doma slamom, kvocanje i pijukanje, polazajnik, mesenje cesnice i pecenje precenice, a postoje i mnogi drugi vezani za odredjen kraj i sredine.
U stara vremena, rano ujutru 6. januara na Badnji dan, domacin kuce odlazio bi u sumu i tamo birao mlado drvo hrasta ili cera. Odsekao bi ga i poneo kuci. Drvo bi do veceri stajalo u dvoristu i tek uvece unosilo se u kucu. Kuca se posipala slamom i time se simbolicki pretvarala u vitlajemsku pecinu zastrtu slamom gde se Isus rodio.Pored slame kuca se posipa i sa sitnim metalnim novcem a u coskove se bacaju orasi.
Uvece bi se palio badnjak, koji predstavlja ono drvo koje su pastiri uneli i upalili da bi zagrejali Bogomajku i Hrista. Badnjak se polaze na pripremljeno ognjiste uz odredjenu molitvu, okadi se , namaze se medom, pospe zitom i orasima, prelije vinom i uz pevanje Bozicnog tropara vrsi se celivanje i poklonjenje badnjaku.

Osim toga badnjak u sebi nosi i Hristov duh koji je svojim dolaskom na zemlju razbuktao u coveku plamen ljubavi prema svemu sto je dobro i omogucio nam spasenje od zla i greha, kao sto mlado drvo na ognjistu gori i svojim plamenom obasjava sve kutke naseg doma.
Naravno da u danasnjem vremenu prilagodjavamo ove obicaje uslovima svog zivljenja. Badnjake kupujemo na pijaci, sa malim rukohvatom slame, ostavljamo preko dana u hodniku i uvece ga postavljamo pod praznicnu trpezu. Ceremonija paljenja badnjaka uglavnom se vrsi u portama crkava i hramova kada se okuplja veliki broj vernika.
Badnji dan je ujedno i poslednji dan velikog Bozicnog posta, tako da je i badnjacka vecera strogo posna. Badnjacki kolac se ne sece nozem vec se rukom lomi. Za stolom gde se okupljaju svi ukucani osim pogace koja se mesi bez kvasca, za Badnjackom trpezom nalazi se i riba przena na ulju, pasulj, obicno prebranac, vino, med, suve smokve, sljive, orasi, lesnici, jabuke, kruske. Zdravice obicno pocinju ovim recima:

“Pomozi Boze i u dobri cas……..”

“Za svetu Trojicu i u slavu Boziju…..”

‘U slavu zakona Bozijeg i u bolji cas…”
Ne pojede se svo jelo nego se od svega po malo ostavi, a trpeza se ne rasprema do jutra, nista se iz kuce ne izbacuje tri dana cak ni smece, niti se kuca cisti. Deca odlaze ranije na spavanje , sveca ostaje da gori preko noci, a neko od ukucana ostaje budan celu noc i pazi da se vatra ne ugasi. I u crkvama se bdi, sluze se tzv. Carski casovi , spoj sva cetiri casa u jednu sluzbu sa dodatkom izobraziteljne(sluzba koja na neki nacin zamenjuje liturgiju) i iscekuje radostan dogadjaj rodjenje Hristovo.

Na sam dan Bozica 7. janura, domacin i jos po neko iz kuce odlaze u crkvu, dok domacica ostaje kuci i sprema cesnicu i priprema se za dolazak najdrazeg gosta tog jutra- polazajnika.
Pravoslavni vernici na Svetoj liturgiji u svojim crkvama i hramovima pristupaju svetoj tajni – pricesca. Sveta tajna je vrhunac ljubavi i zajednistva izmedju coveka i Boga, jedna od sedam tajni Srpske pravoslavne crkve. Simbolicno kroz hleb i vino hriscanin prima telo i krv Gospoda Isusa Hrista.
Da bi primio pricest vernik se mora pripremiti preko posta i ispovesti. Post je prva Bozija zapovest i neophodna nam je na putu spasenja.
Svi vernici toga dana pozdravljaju se sa “ Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “ Vaistinu se rodi”
Dok se domacin nalazi u crkvi za to vreme domacica sprema cesnicu – pogacu, obredni kolac od belog brasna u koji se pre pecenja stavlja srebrni novcic. Prvi gost koji tog jutra dodje u kucu naziva se polozajnik i po verovanj on donosi srecu. On domacine pozdravlja sa “Hristos se rodi, srecan Bozic” a otpozdravljaju mu sa “ Vaistinu se rodi. I tebi srecu da Bog da”! U zavisnost od kraja do kraja polozajnici su dzarali vatru, posadjivani na zemlju, a prilikom odlaska bili bi darivani od strane domacice. Polozajnik se prima u domove kao sam Gospod, unosi mir i ljubav, shodno Hristovim recima : Ko prima dete u ime moje, mene prima”

Kada se domacin kuce vrati iz crkve pocinje svecani Bozicni rucak. Rucak pocinje tako sto se domacin prekrsti, zapali Bozicnu svecu, okadi trpezu , ocita Ocenas i presece Bozicni kolac. Zatim uzima cesnicu , dize je u vis, okrene tri puta u krug, prelomi oko sredine i svakom za stolom da po jedno parce. Onaj ko u svom delu nadje novcic treba da ga cuva jer se smatra da ce ga te godine narocito sreca pratiti. Pored cesnice, na trpezi se obavezno nalazi Bozicna pecenica, pileca supa, sarma, salate i obavezno nesto slatko. Za vreme rucka odrzi se i zdravica u slavu rodjenja Hrista i presvete Bogorodice:

Domacine, srecni sine, srecan ti Bozic!
Od neba ti rodilo, od zemjle rodilo,
u klasu ti bilo klasato, u busu busato,
u struku trsato, u gumnu rpato,
da imas da dijelis voljnu i nevoljnu!
Svakoga u dom docekivao!
Nikad ti u kucu ne presusilo,
a najvise sebi ostavio!
Ko godj ti za trpezom sedio,
svak sit, napit i zadovoljan odlazio!
Za sva tvoja dobra dela Bog ti platio!
Da Bog da!

Za vrem Bozica ne daju se stvari iz kuce, nikom nista, bez veresije. Bozic je praznik ljubavi i prastanja svima. Praznik u kome je cela porodica na okupu i simbolicnim vezama ucvrscuje se jos vise. To je i deciji praznik, ne samo zbog “Bozicne jelke” – badnjaka, vec u mnogo dubljem smislu. Samo deca cistog duha, neopterecena ne cude se tom da je Bog sisao na zemlju u liku i telu deteta.

„Rođenje tvoje, Hriste, Bože nas, zasja svetu svetlost razuma, jer u njemu oni koji zvezdama slusahu od zvezde se naucise da se klanjaju tebi, Suncu pravde ....“ iz ovog tropara, koji je glavna crkvena pesma posvecena prazniku rodjenja Hrista vidimo da je covek koji je primio tu svetlost razuma od Isusa, oslobodio sebe od ropstva prirodi i svetu i priklonio se onome koji je u prirodi, ali je iznad nje, onome koji je i cilj tog zivota.


tanja

Ovaj tekst pročitan je 3391 puta!


Zasad nema komentara na ovaj tekst!





HOME ||| aktuelno

Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
MAPA SAJTA
Pretraga sajta:

Pošalji recept/sliku

GastroBOOK >>>
03. 04. 2017.
stanko

Питка с плетеница :)За љубит... (novi post)
24. 08. 2016.
bukidj

ja sam dijabetičar već 5 ghodina,i jako sam se... (novi post)
24. 08. 2016.
bukidj

dijabetičar sam ne smem med ni grejp.ŠTETA!!!!!!... (komentar)

BAŠTOVANSTVO


***


© 2005 - 2017 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [ARHIVA] | [Mapa sajta] |

Web & Law pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X  

Privilegiju slanja komentara, ocenjivanja i učešća u diskusijama mogu da koriste samo članovi sajta!


Učlanite se OVDE


Učlanjenje je BESPLATNO!