Trenutno nema slike!
opasnica (27. jun 2010.):::
Iz etnoloske biblioteke
Sastojci::
Odlomak iz knjige M. Milićevića: Vojnička kuhinja
Priprema:
1. Zreo pasulj.
Kad se pasulj daje za ručak, onda ga treba očistiti još uveče uoči toga dana, pa ga ostaviti da u hladnoj vodi prenoći. Sutradan treba vodu ocediti i prosuti, a pasulj spustiti u kazan u kojem će se kuvati, a koji je već naliven hladnom vodom. Sa pasuljom metnuti u kazan i meso.
Najbolje bi bilo, da se meso odvojeno kuva od pas ulja , a pasulj jedno pola sata odvojeno od mesa, pa kada voda, u kojoj je pasulj, bude provrela, onda da se pasulj ocedi od te vode i spusti u onaj kazan u kojem se kuva samo meso. Onu vodu u kojoj se kuvao pasulj treba prosuti.
U isto vreme kada se meće pasulj, treba metnuti i potrebnu količinu usitnjenog crnog luka, pa pustiti da to sve zajedno vri. – A kada su i meso i pasulj već kuvani, tek onda posoliti i posle zapržiti brašnom, mašću, i alevom paprikom – bez crna luka, jer je metnut ranije.
Pravilo je, da se jelo ostavi još jedno pola sata na vatri da vri sa zaprškom.
Kuvanje pas ulja treba da bude tako podešeno da se jelo kuvano skine sa vatre uvek najmanje na pola sata pre deobe vojnicima.
Pasulj se najbolje kuva u čistoj tekućoj ili česmenskoj vodi.
Dok se pasulj kuva ne treba da se meša, jer baš onda može da zagori, i vatra ne treba da je odveć jaka (velika).
Ako je pasulj mator, pa ne može dobro da se raskuva, onda treba u kazan sipati jednu kašiku sode bikarbonata ili nekoliko grumena šećera.
Posan pasulj kuva se kao i mrsan (bez mesa).
2. Krompir.
Meso se meće u kazan mnogo pre. Ako je krompir mlad, onda ga treba samo dobro isprati i rukama mu prilikom pranja oljuštiti koru; nije, dakle, potrebno nožem skidati koru.
Ako je krompir star, potopi se u vodu, ispere i nožem tanko oljušti (skine) kora. (Naši vojnici čisteći koru iseku i bace 30% od krompira). Onda se iseče na kriške, potopi u čistu hladnu vodu, i u njoj se drži do upotrebe. Što više stoji u hladnoj vodi, sve je bolje.
Kada je meso upola kuvano, krompir se izvadi iz hladne vode, ocedi i spušta u kazan. Tada se jelo i posoli. Kad je krompir već kuvan, meće se zaprška (od brašna, masti, aleve paprike i crna luka).
Kada nema mesa, preporučuje se jaka supa od dosta sitnije isečenog krompira, koji se kuva u hladnoj vodi, i kada se raskuva, zaprži se jačom – masnijom – zaprškom.
Ova se supa preporučuje ujutru kao doručak na manevrima i logorima.
3. Sladak kupus.
Meso se spusti u kazan odvojeno od kupusa. – Kupus se prethodno očisti (spoljni se listovi skinu i bace), ispere i iseče na parčad, pa se zatim u drugom kakvom sudu drži u vrućoj vodi dotle dok ne omekne. Kad je meso već upola kuvano, kupus se ocedi i meće u kazan gde je meso. U isto vreme sa kupusom metnuti i kriške crvenog patlidžana, posoliti, – pa ostaviti da vri zajedno sa mesom.
Kad i meso i kupus budu zajedno kuvani, onda se sipa zaprška (od brašna, aleve paprike, masti i crna luka) i mešajući drži se na vatri još ½ sata – i jelo je kuvano. –
Da li je meso kuvano proba se viljuškom, jer kuvano je meso meko.
6. Goveđi ili ovči paprikaš.
a) Meso se opere i iseče na kocke.
b) U drugi sud nalije se potrebna količina vode i metne na vatru da ključa. Međutim, u kazan treba metnuti mast i dosta isečena crna luka. Kad lukac malo porumeni, treba dodati alevu papriku i spustiti spremljeno meso, pa sve to dobro promešati i pustiti da se neko vreme prži. Zatim naliti ključalom vodom, poklopiti kazan i pustiti da dobro vri dok meso ne bude mekano. Ovo češće mešati da ne zagori.
Kad meso bude sasvim mekano, jelo je gotovo.
Vojnici će vrlo rado jesti uz paprikaš obarene krompire. S toga je preporučljivo – ako se ima sudova – zasebno ih obariti (neoljuštene, ali dobro isprane) u malo posoljenoj vodi i prilikom deobe jela svakome dati po jedan komad. U protivnom – ako se nema sudova – treba krompire (oljuštene, oprane i na kriške isečene) dodati u kazan čim meso bude mekano, i kad i krompiri budu malo vrili – jelo je gotovo.
11. Boranija.
Meso se meće odmah da se kuva, a boranija tek kad je meso upola kuvano.
Čišćenje mehuna biva kao i kod graška.
Zaprška (od brašna, masti, aleve paprike i crna luka i malog dodatka belog luka) naliva se u kazan tek kad su i meso i boranija kuvani.
12. Tarana.
Taranu u kazan treba sipati brzo da bi se svako zrno podjednako skuvalo. Dok god se tarana sipa u kazan, treba je mešati da se ne bi ulepila (uhvatila) za dno kazana.
Na vatri ne treba da se drži više od 10 minuta, – brzo se kuva, – jer bi se inače pretvorila u lepljivu masu. Odmah se potom zapržava i skida sa vatre.
1. Čorba od brašna.
Može da se gotovi za pola sata. Za spravljanje je potrebno samo: brašno, mast, so i voda.
U kazan treba metnuti mast da se zagreje i istopi, zatim dodati brašno, mešati i držati na vatri dok brašno ne porumeni, naliti vodu i posoliti.
Pustiti da dobro provri i jelo je gotovo.
2. Čorba sa crnim lukom.
Spravlja se na sličan način.
U kazan se metne prvo mast da se zagreje i istopi, pa se onda metne crni lukac (isečen na kriške). Na vatri držati i mešati dok lukac ne porumeni, dodati po tom brašno i to isto produžiti dok brašno ne porumeni. Naliti za tim vodu, posoliti i ostaviti da se kuva dok dobro ne provri. Jelo je zatim gotovo.
3. Popara.
U kazan se nalije voda i pusti da provri, zatim se posoli i u ključalu vodu metne se hlebac koji je prethodno izlomljen ili isečen na manje komadiće.
U drugi kakav sud metnuti mast da se zagreje, pa kad je hlebac omeknuo i upio vodu preliti zagrejanu mast – i jelo je gotovo. Hleb za poparu uzima se od vojnika. Kada dežurni dele vojnicima hleb, onda od svakog hleba odseku krišku (otprilike 1/8) i ostavljaju u naročiti koš (opleten od pruća). Današnji hleb se upotrebljava za sutra.
Ovo je dobro i zbog toga da spreči prodavanje hleba, jer podosta vojnika prodaju hleb, da bi kupili duvan i ostalo nepotrebno.
Ako prilike dopuštaju, dodati uz ovo i sira, i vojnici će još radije jesti.
4. Kačamak.
Pravi se na sličan način: u kazan se nalije voda i pusti da provri, pa se onda spusti projino – kukuruzno – brašno i posoli se u isto vreme.
Zatim držati na vatri, neprestano mešajući, dok se najzad sve grudvice brašna ne razbiju.
U drugi kakav sud metnuti mast da se zagreje, pa – kad je od brašna i vode dobivena gusta masa, i kad su sve grudvice brašna razbijene – preliti zagrejanom mašću, promešati još nekoliko puta i jelo je gotovo. I ovo je jelo sa dodatkom sira ukusnije.
Sve ono što se daje vojnicima za doručak ne treba da je mnogo slano, naročito leti, jer onda vojnici mnogo piju vodu.
Doručak se obično daje zimi i za vreme jesenjih manevara – Leti, kad obuka rano počinje i nema se vremena za doručak, dovoljno je da se vojnici založe kojim zalogajem hleba.
5. Čaj sa šećerom.
Po 2 grama čaja i 10 grama šećera na vojnika.
Napominje se da komandanti trupnih jedinica treba da naređuju davanje čaja samo ako preti bojazan od zaraze, ili kad zaraza već vlada.
U ratu na vojnika sleduje po 3 grama čaja i po 20 grama šećera. Čaj se obično daje u poznu jesen i zimi. Čaj se daje ili ujutru pred polazak vojnika na obuku, ili onda kada se vraćaju sa zamorne vežbe u kasarnu.
6. Grok.
Za vreme ratova zimi pokazalo se kao odlično sredstvo da zagreje vojnike, naročito, kada su duže vremena po rovovima, grok.
Treba na 10-15 vojnika svariti vodu u manjerci, u proključaloj vodi sipati na jednu manjerku ¼ kgr. šećera i ¼ kgr. ruma ili konjaka, pošto se dobro izmeša, da se šećer istopi, vojnicima podeliti na čaše, ili po porcijama. Ovo će biti mnogo lakše onda kada osnovne jedinice budu snabdevene vozećim – pokretnim – kujnama. Jer onda se može brzo da svari voda za celu četu (osnovnu jedinicu)
autor recepta:
logaOvaj recept otvoren je
5680 puta.
Подели