POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

Koja rec o francuskim vinima

Priprema:

Naj komrcijalizovanije francusko vino je božole.Velika francuska vina, mnogo poznatija od božolea, pre svih: bordo (bordeaux), ali i burgonj (bourgognes), langdok (languedoc), kot d’Ron (Côtes du Rhône), iz doline Loare (Valée de la Loire), se probaju samo u uskim područjima njihovog porekla.
Proces vrenja se prekida samo kod božolea, te se zato druga vina otaču tek po prestanku vrenja u različito vreme u zavisnosti od berbe i trajanja vrenja. Na osnovu proba mladog vina, predviđa se kako će vino stariti i dobijati na kvalitetu. Bilo kako bilo, božole spravljen od crnog gamea, dobija miris od zemlje na kojoj je vinograd i mada su vinogradi skoncentrisani na malo područje, dugačko tek šezdesetak kilometara, između Vilfranša i Sen Amura i široko desetak, između Sone i Rone, mirisi i ukusi se međusobno dosta razlikuju. Najpoznatiji uži lokaliteti božolea su: Žiliena (Julinénas), Širubl (Chiroubles), Mulen-a-van (Moulin-a-vent) i tako još njih dvadesetak.
Berbe po godinama l Među vinima iz prethodnih godina, ona iz 2000. su na visokoj ceni; l po mišljenju stručnjaka vina iz 1998. treba još da odleže; l iz 1996. su vrlo različita, ima ih odličnih i jedva prosečnih.
Naravno neće se svi složiti sa ovim ocenama. Kao što neke vinopije od belih najviše vole alzaški rizling ili gevirtraminer (gewurztraminer), drugi miskade (muscadet), treći beli bordo; od crnih bordo ili burgonj ili južnjački beržerak (bergerac) - poetičnog naziva »šato le merl« (Château les Merles - u prevodu zamak kosova), tako neki vole ovu ili onu godinu.
Poznato je da o ukusima ne vredi raspravljati, ali o vinima se i te kako razgovara u Francuskoj. Obavezna tema za ručkom ili večerom su i vina. Ako hoćete da imate ugled i bez preterivanja i poštovanje treba znati razgovarati o ražičitim vinima, godinama berbe.
Šta ide uz koje vino l Naravno, od najveće važnosti je znati koje vino sa kojim jelom i sirom ide. Po pravilu bela sa ribom i školjkama, crna sa mesom i sirom. Ali ima i izuzetaka: l alzaški kiseo kupus sa puno mesa, slaninom, kobasicama, jelo vrlo slično slovenačkom »kiselom zelju« treba zalivati alzaškim belim; l takođe i sir »minster« (Munster) vrlo izraženog mirisa, neki bi upotrebili drugu reč, ali zato nesporno izvrsnog vrlo jakog ukusa, treba jesti uz belo alzaško ali i crni medoc (médoc) iz regije Bordoa.
Dobar, osmišljen za neku svečanu priliku ručak ili večera započinje nekim lakšim vinom, da bi se nastavilo sa jačim i tako sasvim je primereno da se promene tri, četiri vrste tokom obroka.
Izbor vina je ustvari mnogo komplikovaniji, jer ima oko šezdesetak različitih bordoa, dvadesetak božolea sa početka naše priče itd. I naravno nikada, ni u kojoj prilici, ni pod kakvim izgovorom ne sipajte vodu u vino. Zaboravite na špricer i bevande! Zaista, u Francuskoj, nema veće nepristojnosti od vode u vinu!

Ako je suditi po nastanku i značenju reči, osnovna namena vinograda i voća koje se na njemu gaji je proizvodnja vina! U francuskom jeziku kao uostalom i u našem od vina je izvedena reč »vinograd« (vin i vignoble). Reč »grožđe« (raisin - u francuskom) u toj priči je očito suvišna. A danas je vino sve više i više u modi u svetu. Potrošnja mu raste. Pre četrdesetak godina prosečan Englez je pio pivo, a samo za venčanje, rođenje deteta ili neku drugu veliku svetkovinu pio bi vino. Obično krajnje neprikladno - najčešće neko sladunjavo, koje ne ide ni uz jedno jelo. Danas, i te kako i Britanci znaju vina. Amerika je postala pored Francuske, Italije i Španije veliki proizvođač i potrošač vina.
Priča se da su kineski velikodostojnici slušali francuskog konzula krajem XIX veka dok je raspredao o vinogradima i spravljanju vina, kao što deca slušaju bajke. A jedan od njih je preneo tu »bajku« u Kinu. I u poslednjoj deceniji tog veka počelo je podizanje vinograda. Navodno je i Mao u crvenoj knjižici 1956. zapisao: »Treba dopustiti narodu da pije vino.«
Danas i Kinezi, naročito u okolini Šangaja gaje vinovu lozu i cede vino, a iz godine u godinu i uvoze sve bolja i bolja, naravno za samo vrlo uzak krug privilegovanih. Poljoprivrednici koji gaje lozu i prave vino još uvek piju alkohol dobijen od pirinča i žitarica, ali i Kina se menja. Vrlo ozbiljna naučna ispitivanja u poslednjih deset godina, posebno u Danskoj - zemlji piva, dokazuju blagotvornost, naročito crnih vina. Naravno, ako se pije uz obrok i u vrlo umerenim količinama.

autor recepta: Jovan
Ovaj recept otvoren je 4778 puta.


Подели