HOME ||| MAGAZIN ||| zanimljivosti
2006-04-12
VASKRšNJA JAJA
Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja. Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije.Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta.
Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji.
Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena
U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.
"O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio. To čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija (u ponedeljnik) ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Bačkoj) hoće da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaže onda: danas idu godišnjaci u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine).
Od vaskrsenija do Spasovadne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dođe u kuću: Kristos vaskrse (mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar veče) i odgovara se vaistinu vaskrse; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje." (Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.)
Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: "Hristos Vaskrse!"
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je: Vaistinu vaskrse!
Zašto baš jaje?
Jaje je savršen proizvod prirode.
Kroz istoriju, uvek je predstavljalo nešto misteriozno, magično, lekovito, ali i hranu, naravno.
Jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja se boje u različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a sve u čast proslavljanja njegove simbolike.
Pre nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena, oni su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali.
U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći. Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka.
Tradicija bojenja jaja
Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u srednjem veku.Jedan od zapisa iz vremena Edvarda I, iz 1290. godine, govori da je u jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone.
Najcuvenija su svakako Faberžeova jaja. Ruski car Aleksandar, poklonio je svojoj supruzi, carici Mariji,uskrsnje jaje 1883. godine. Jaje je izradio zlatar Peter karl Faberze.
To je bilo jaje nad jajima. Spoljasnja opna je napravljena od platine, a kada se otvori vidi se manje zlatno jaje. A kada se to manje jaje otvori otkriva se zlatno pile i dijamantska kopija imperatorove krune.Carica je bila odusevljena poklonom , pa je car odlucio da joj svakog Uskrsa pokloni po jedno slicno jaje.
Po smrti carskog para, njihov sin Nikolaj II je nastavio sa tradicijom prikupljnja Faberzeovih jaja.
Ukupno je izradeno 57 komada, ali su neka od njih nestala.
Tatjana Stanić
Ovaj tekst pročitan je 6311 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| zanimljivosti
