2006-01-26

Karađorđeva šnicla i šljivovica pod markom EUROBALKANS

��

Kubanske cigarete, francuski konjak, škotski viski, američka ��Coca-Cola��,italijanska pica, švajcarski sat, pa srpska šljivovica. Uljeza nije teško pronaći.
Svi osimnaše ��neslavne�� rakije imaju status nacionalnog brenda. Razlozi su dobro poznati -umesto da se ��nasadi�� u nekom od velikih nemačkih ili španskih supermarketa, srpska ješljivovica ipak nastavila tradiciju skrivanja po vitrinama, frižiderima ili podrumima našihdomaćinstava. Isto je i sa pršutom, gibanicom i čvarcima. Možemo da se hvalimo njimakoliko god hoćemo, ali je činjenica da će se oni teško naći na trpezi nekog Holanđana iliLetonca. Potencijalni srpski brendovi, po svemu sudeći, još dugo će biti usmereniisključivo na domaće konzumente.

Euroregion Eurobalkans

U Evropi danas postoji čak 170 euroregiona. Neki od njih su mali, jer predstavljajusaradnju samo dve ili tri opštine.
Euroregion ��Eurobalkans�� formiran je u oktobru 2002.godine, na inicijativu Saveta Evrope. Okuplja 66 gradova i opština duž granice Srbije iCrne Gore, Bugarske i Makedonije, na potezu Niš - Sofija - Skoplje. Baziran je napolitici regionalnog razvoja i prekograničnim strategijama regionalnog razvoja, razvojuprivatnog sektora, izgradnji kapaciteta na lokalnom nivou koja uključuje civilno društvo,obrazovanju, obuci mladih i kulturnoj saradnji. Sedište Evrobalkansa je u Nišu. U okvirutog euroregiona postoje mreže privrednih komora, sindikata, nevladinih organizacija, ali iradne grupe za ekologiju, komiteti za gradjevinarstvo, čelik itd.Osim Niša, ostali srpski gradovi i opštine koje ulaze u sastav Eurobalkansa su: Aleksinac,Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Bujanovac, Crnatrava, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Jagodina, Kladovo, Knjaževac, Kruševac,Kuršumlija, Lebane, Leskovac, Majdanpek, Medveđa, Merošina, Niška Banja, Pirot,Preševo, Prokuplje, Ražanj, Soko Banja, Surdulica, Svrljig, Trgovište, Vladičin Han,Vlasotince, Vranje, Zaječar i žitorađa.

Ohrabrujuća je jedino činjenica da postoji šačica entuzijasta spremnih da takavtrend promene. Među njima su zasigurno čelnici Eurobalkans fondacije, koji planiraju da,u euroregionu Eurobalkans, stvore svojevrstan regionalni brend i na taj način pokušaju daproguraju tradicionalne srpske proizvode na strano tržište. Reč je, zapravo, o kombinacijisrpskih, bugarskih i makedonskih proizvoda, koji će biti sjedinjeni pod jedinstvenimbrendom tog euroregiona. Do skora su se regionalni brendovi u Evropi stvarali isključivounutar regiona jedne države. Na Eurobalkansu po prvi put će biti isproban principbrendiranja proizvoda čiji sastojci potiču iz delova više zemalja, koji su uključeni u jedanregion.
Stvaranje regionalnog brenda dobar je način da se prevaziđe jedna od ključnihsrpskih boljki na putu ka Evropi - mala zastupljenost naših proizvoda na svetskomtržištu. Izvršni direktor Eurobalkansa Nikola šobot objasnio je da u slučaju tog regiona,brendiranje može da posluži razvoju odveć siromašnog jugoistoka Srbije. Eurobalkanszapravo obuhvata delove tri zemlje - Bugarske, Makedonije i Srbije, i prostire se napotezu Niš-Sofija-Skoplje. To je područje na teretu sve tri države, ali šobot smatra da će,uz pomoć direkcije Eurobalkansa i Eurobalkas fondacije, intenzivnijom prekograničnomsaradnjom, loša reputacija regiona ubrzo otići u istoriju. Primer takve saradnje koja jeurodila plodom već se vidi na slučaju zajedničkih napora četiri države u okvirueuroregiona Eurobalkans da unaprede metaluršku industriju i industriju čelika. Reč jezapravo o povezivanju četiri kompanije ��Makstila�� iz Skoplja, ��MIN Holdinga�� iz Nišai ��Makmetala�� i korporacije ��Kremikovici�� iz Sofije. U okviru direkcije Eurobalkansaformiran je Komitet za čelik koji je koordinirao rad tih firmi: ��Saradnja je bila veomauspešna, jer su kompanije podelile poslove. Neko je vadio rudu, neko prerađivao, trećiizvozio... Sve četiri firme napravile su veliki pomak u razvoju, a uz to su ostvarile iogroman profit��, rekao je šobot.
On smatra da ista saradnja treba da se ostvari i u sektoru proizvodnje hrane, jerjedino tako možemo da razmišljamo o budućim eurobalkanskim brendovima. čitavapriča biće pogurana u proleće, na Ekonomskom forumu u Skoplju. Prema šobotovimrečima, važno je da se ideja brendiranja realizuje pre 2007. godine, kada će Bugarskepostati punopravna članica ��evropske familije��.��Među budućim brendovima regiona očekujemo da će biti mnogo prehrambenihproizvoda, zbog čega smo i napravili strategiju za njih. Dalji proces zavisiće od toga koće se uključiti u finansiranje - da li će to biti kompanije, evropski fondovi ili će se novacdobiti putem kredita.
Finansijske institucije sa Zapada uglavnom nam daju podršku iomogućili bi nam kredite po prilično povoljnim stopama��, kazao je šobot.čitav proces će se, prema njegovim rečima, obavljati u saradnji sa Evropskomkomisijom: ��Pre svega se moraju obezbediti ekološki uslovi, da bismo ispunili evropskestandarde u proizvodnji. Kada se budu zadovoljili svi kriterijumi, sledi proizvodnja isklapanje ugovora sa velikim prodavnicama i robnim kućama o prodaji tih proizvoda.��

Lična karta

Eurobalkans fondacija, koja će isprobati eksperiment brendiranja Eurobalkansa, osnovanaje u junu ove godine, u Beogradu, na inicijativu Saveta Evrope. čine je gradovi i opštine,ali i internacionalne kompanije, mreže sindikata, omladinskih i nevladinih organizacija...
U Eurobalkans fondaciju uključene su zemlje od Hrvatske do Moldavije sa jedne, i odMađarske do Grčke sa druge strane. Eurobalkans fondacija će do nove godine otvoritikancelariju u Briselu gde će, saradnjom sa ključnim institucijama EU, lobirati za svoje interese.

Svaki proizvod nosiće oznaku Eurobalkansa, ali će imati i naznaku države iz kojepotiče. Ta naznaka zavisi zapravo od toga iz koje je države osnovni sastojak proizvoda.
Osim toga, zavisiće i od zastupljenosti određene zemlje na tržištu treće države. Ukolikosu, na primer, Bugari zastupljeniji u nekoj zemlji od Makedonije i Srbije, na proizvodu ćebiti naznačeno da je država porekla Bugarska, jer će to olakšati prodaju. Naravno��država porekla�� biće potčinjena marki Eurobalkans, tako da, o kome god proizvodu daje reč, on se neće tretirati kao srpski, makedonski ili bugarski brend, već kao brendeuroregiona Eurobalkans.
O mogućem uspehu takvog načina brendiranja najbolje svedoči iskustvo Italijana.Na severu te zemlje dva regiona su, zbog međusobne saradnje, spojena u jedan podnazivom Altoadiđe - Sudtirol. Reč je o nekad siromašnom, ruralnom delu Italije, kojisada važi za jedan od najrazvijenijih regiona u Evropi. Italijani iz tih krajeva pokušali suda se izbore sa siromaštvom tako što su stvarali koopove, odnosno udruživali gazdinstva ipravili zajedniče proizvode. Sledeći korak bio im je izgradnja supermarketa u kojem suprodavali te svoje proizvode. Kasnije, kada je profit narastao, počeli su da koristeatraktivniju ambalažu i ubrzo zatim napravili svoje brendove. Nastavili su da otvarajusupermarkete širom regiona, i praktično pokrili celu severnu Italiju svojim proizvodima.
Interesantno je da su tamnošnji Italijani praktično sve sami napravili, uz vrlo malu pomoćdržave.
šobot kaže da postoji više načina da se da finasijska injekcija privrednicimaEurobalkansa. Jedan se, na primer, odnosi na razvojne projekte za mala i srednjapreduzeća pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstrukciju, a drugi nadugoročno finansiranje. U tom slučaju krediti se ne bi uzimali pojedinačno, već za celopodručje, a posle toga bi se raspoređivali u zavisnosti od interesa, odnosno ovisno od togakoji je proizvod najatraktivniji. šobot ipak smatra da će i država morati da pruži svojdoprinos da bi ideja bila uspešno realizovana: ��Moraće da interveniše i država, jer ipaknismo konkurentno tržište.

Možda će građani dobiti i neku subvenciju, ali mi ipak nismoza tu varijantu, jer smatramo da subvencije umrtvljuju tržište i ne mogu da stvoreslobodnu konkurenciju. Suština čitave priče je da edukujemo građane, da im damo okvir,ispratimo ih i podržimo, da bi znali kako da stvore i plasiraju te proizvode.
Formiraćemou većim sredinama konsultatiuvne centre gde će svako moći da dođe da razgovara opojedinačnim stvarima. Posle obuke, otvorićemo tendere za licence. U okviru njih ćepostojati komisije koje će kontrolisati svaki proizvod��, rekao je šobot.Ključni je problem što je čitav region obasut starim gazdinstvima u kojima seproizvodnja obavlja na veoma primitivnom nivou. No, kamo sreće da srpski deoEurobalkansa jedini pati od te boljke. Na Zapadu danas nema ničeg autentičnog iz Srbije.
Naši hrvatski susedi uspeli su da naprave svoje brendove, pa zašto tako nešto ne bi inama pošlo za rukom. Ceo je svet postao korporativan - granice se brzo brišu, kompanijefunkcionišu na nadnacionalnoj osnovi... Prošlo je vreme velikih srpskih domaćina koji sugostili Francuze, Nemce, špance, hvalisali im se kiselim kupusom, vinom iz bačve idimljenim mesom. Strancima opet treba servirati tu istu hranu. Ali , ovaj put ne uklasičnoj srpskoj trpezariji, već na policama velikih evropskih prodavnica prehrambenerobe.

(ovaj tekst nagradjen je DRUGOM nagradom na konkursu "Regionalna politika Evropske unije i evroregioni". Konkurs je organizovan u okviru programa obuke novinara u Srbiji za praćenje tema vezanih za problematiku regionalne politike Evropske unije i evroregiona. Obuku je organizovao Centar za profesionalizaciju medija, a konkurs raspisao Evropski pokret u Srbiji. Sredstva za ovaj projekat obezbedio je Global Opportunities Fund Vlade Velike Britanije.
Tekst je objavljen u Pregledu, 16. decembra 2005. godine)

Autor:Novinarka Tanjuga

Mirjana Pantić

Ovaj tekst pročitan je 6220 puta!

Poslato 1 komentara

HOME ||| zanimljivosti

Novi član? Zaboravljena šifra?

Prijavi se na mejling listu

MAPA SAJTA

Ime:
Šifra: