HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2006-01-02
Badnje veče i Božić
Kada su Adam i Eva, na nagovor djavola prerušenog u zmiju, okusili jabuku sa drveta saznanja dobra i zla, Bog ih je kaznio i isterao iz raja.
Ostavljeni da se sami o sebi brinu, osetili su napore, strah, bolest, žalost i smrt.
Ali, Stvoritelj nije čoveka sasvim od sebe odbacio, dao mu je nadu da će u svoje vreme poslati Spasitelja, koji će izmiriti ljude sa Bogom, i koji će svojom krvlju iskupiti ljudski rod od prvobitnog greha, a svojim vaskrsenjem uništiti greh i smrt.
Dugo su pobožni ljudi očekivali kada će se Spasitelj javiti i tek kada je došlo vreme da se ispuni proročanstvo proroka Danila, na 5508 godina od stvaranja sveta, ili na 753 godina od osnivanja Rima, rodio se Isus Hristos, sin Boga koji se rodio od žene.
U to doba jevrejski narod je bio pod vlašću Rimljana. Pred rodjenje Hristovo, rimski imperator Avgust izdao je zapovest da se u rimskoj carevini izvrši popis stanovništva.Svako je morao da se popiše u onom mestu odakle su mu bili preci. Marija, Hristova majka, bila je poreklom od loze cara Davida kao i njen muž Josif, pa su krenuli iz Nazareta Galilejskog, gde su živeli, u Vitlijem, gde su im živeli preci, baš u vreme kada je trebalo da se rodi Isus Hristos.
U Vitlijem su stigli uveče, a posto su bili siromašni, potražili su sklonište u jednoj pećini u okilini Vitlijema , koja je pastirima služila za sklanjanje stada u vreme nepogoda.
Te noći Marija je rodila svog sina prvenca i jedinca i povivši ga u pelene, položila ga je u jasle.
U noći kada se rodio Isus, u Vitlijemu i okolini vladala je duboka tišina, budni su bili samo pastiri kod svojih stada na ispaši.U jednom trenutku ugledaše veliku svetlost i andjela koji silazi s neba. Uhvatio ih je veliki strah, ali im andjeo reče: ''Ne bojte se, mene je Bog poslao da vam javim radosnu vest, ovog časa rodio se u Vitlejemu obećani Spasitelj sveta, Hristos. U pećini pored grada, naći ćete dete u jaslama.''Pastiri pohitaše u pećinu, a prethodno nasekoše puno grana da nalože vatru pored novorodjenčeta, jer je noć bila vrlo hladna i ugledavši malog Isusa, smerno mu se pokloniše. Zatim ispričaše Josifu i Mariji šta su čuli od andjela i odoše slaveći Boga.
Od dana Hristovog rodjenja počinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine.
Za spomen Hristovog rodjenja, još od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik - Božić.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, ustanovljen je post od 28.decembra do 6.januara.
Ni jedan praznik nema više narodnih običaja , nego Božić. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik....
Na Božić, ljudi se umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa ''Hristos se rodi'' i ''Vaistinu se rodi''.
BADNJE VEčE
Običaj je da se, veče uoči Božića, u kuću unosi Badnjak - mladi cerić ili hrast koji simbolički predstavlja Isusa Hrista.
Običaji badnje večeri su ispunjeni hrišćanskom simbolikom.
Za večeru se priprema pogača ( simboliše samog Isusa Hrista, kao ''hleb života''), so ( simboliše bozansku silu), riba pržena na ulju ( riba, na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo je IHTIS a to je skup inicijala Isusa Hrista Božijeg Sina), med ( kao proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom) i vino ( predstavlja krv Spasiteljevu) .
Izvori: ''Srpske slave'' - B. Grubačić, M. Tomić; Pravoslavna verska čitanka ( izdanje 1996); ''Običaji i verovanja naroda srpskog'' - Vuk St. Karadžić
Priredila: Olgica Krsmanović
Ovaj tekst pročitan je 5242 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| aktuelno
