HOME ||| MAGAZIN ||| zanimljivosti
2012-02-11
Srpski Božićni običaji
Prepoznatljivo
tradicionalnim srpskim bozicnjim obicajima pripada sledece: cesnica,
polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicnja slama, badnja vecera,
obredne povorke, obicaji pre rucka, bozicnji rucak i bozicnja sveca.
Cesnica - Ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljanja je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca u koju domacica stavlja metalnu paru, zrno zita, grancicu badnjaka. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv sto potice od reci "cest", "deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca.
Polazajnik- Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polazajnika trebalo je da donese srecu u kuci i ukucanima. Najcesci polazajnici su deca jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polazajnika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim drzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana.
Badnjak - Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet znacava da se za badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdenstva Hristova". Negovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.
Bozicna slama - Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami.
Badnja vecera - Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini.
Na Badnje vece se ranije leze, a ujutro, sem domacice i sasvim male dece svi idu na jutrenje na pricesce posle cetrdesetodnevnog posta. Sa jutrenja u kucu prvi ulazi domacin. Docekuje ga domacica: Hristos se rodi, Vaistinu se rodi odgovara domacin i tada zapocinje Bozicno slavlje. Uoci rucka obavezno je lomljenje cesnice, rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicnje svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Posle rucka muska deca jasu konje ulucama - prate Bozic. Ostali ostaju u kuci, jer se prvog dana ne ide u posete. Drugog i treceg dana Bozica se odlazi u posete ili docekuju kumovi, rodbina, prijatelji.
Tanja Stanić
Ovaj tekst pročitan je 7072 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| zanimljivosti
