Srbi mnoge svoje praznike tradicionalno
pocinju da slave navece, pred sam praznik, i to se zove ”navecerje
praznika” , a navecerje Bozica je Badnje vece, a dan pred Bozic je
Badnji dan. Nijedan praznik nema toliko obicaja koliko Bozic, a mnogi od
njih odrzali su se i do danasnjih dana. Najcesci i osteprihvaceni su:
polaganje badnjaka, zastiranje doma slamom, kvocanje i pijukanje,
polazajnik, mesenje cesnice i pecenje precenice, a postoje i mnogi drugi
vezani za odredjen kraj i sredine.
U stara vremena, rano ujutru 6.
januara na Badnji dan, domacin kuce odlazio bi u sumu i tamo birao
mlado drvo hrasta ili cera. Odsekao bi ga i poneo kuci. Drvo bi do
veceri stajalo u dvoristu i tek uvece unosilo se u kucu. Kuca se
posipala slamom i time se simbolicki pretvarala u vitlajemsku pecinu
zastrtu slamom gde se Isus rodio.Pored slame kuca se posipa i sa sitnim
metalnim novcem a u coskove se bacaju orasi.
Uvece bi se palio
badnjak, koji predstavlja ono drvo koje su pastiri uneli i upalili da bi
zagrejali Bogomajku i Hrista. Badnjak se polaze na pripremljeno
ognjiste uz odredjenu molitvu, okadi se , namaze se medom, pospe zitom i
orasima, prelije vinom i uz pevanje Bozicnog tropara vrsi se celivanje i
poklonjenje badnjaku.
Osim toga badnjak u sebi nosi i Hristov
duh koji je svojim dolaskom na zemlju razbuktao u coveku plamen ljubavi
prema svemu sto je dobro i omogucio nam spasenje od zla i greha, kao sto
mlado drvo na ognjistu gori i svojim plamenom obasjava sve kutke naseg
doma.
Naravno da u danasnjem vremenu prilagodjavamo ove obicaje
uslovima svog zivljenja. Badnjake kupujemo na pijaci, sa malim
rukohvatom slame, ostavljamo preko dana u hodniku i uvece ga postavljamo
pod praznicnu trpezu. Ceremonija paljenja badnjaka uglavnom se vrsi u
portama crkava i hramova kada se okuplja veliki broj vernika.
Badnji
dan je ujedno i poslednji dan velikog Bozicnog posta, tako da je i
badnjacka vecera strogo posna. Badnjacki kolac se ne sece nozem vec se
rukom lomi. Za stolom gde se okupljaju svi ukucani osim pogace koja se
mesi bez kvasca, za Badnjackom trpezom nalazi se i riba przena na ulju,
pasulj, obicno prebranac, vino, med, suve smokve, sljive, orasi,
lesnici, jabuke, kruske. Zdravice obicno pocinju ovim recima:
“Pomozi Boze i u dobri cas……..”
“Za svetu Trojicu i u slavu Boziju…..”
‘U slavu zakona Bozijeg i u bolji cas…”
Ne
pojede se svo jelo nego se od svega po malo ostavi, a trpeza se ne
rasprema do jutra, nista se iz kuce ne izbacuje tri dana cak ni smece,
niti se kuca cisti. Deca odlaze ranije na spavanje , sveca ostaje da
gori preko noci, a neko od ukucana ostaje budan celu noc i pazi da se
vatra ne ugasi. I u crkvama se bdi, sluze se tzv. Carski casovi , spoj
sva cetiri casa u jednu sluzbu sa dodatkom izobraziteljne(sluzba koja na
neki nacin zamenjuje liturgiju) i iscekuje radostan dogadjaj rodjenje
Hristovo.
Na sam dan Bozica 7. janura, domacin i
jos po neko iz kuce odlaze u crkvu, dok domacica ostaje kuci i sprema
cesnicu i priprema se za dolazak najdrazeg gosta tog jutra- polazajnika.
Pravoslavni
vernici na Svetoj liturgiji u svojim crkvama i hramovima pristupaju
svetoj tajni – pricesca. Sveta tajna je vrhunac ljubavi i zajednistva
izmedju coveka i Boga, jedna od sedam tajni Srpske pravoslavne crkve.
Simbolicno kroz hleb i vino hriscanin prima telo i krv Gospoda Isusa
Hrista.
Da bi primio pricest vernik se mora pripremiti preko posta i
ispovesti. Post je prva Bozija zapovest i neophodna nam je na putu
spasenja.
Svi vernici toga dana pozdravljaju se sa “ Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “ Vaistinu se rodi”
Dok
se domacin nalazi u crkvi za to vreme domacica sprema cesnicu – pogacu,
obredni kolac od belog brasna u koji se pre pecenja stavlja srebrni
novcic. Prvi gost koji tog jutra dodje u kucu naziva se polozajnik i po
verovanj on donosi srecu. On domacine pozdravlja sa “Hristos se rodi,
srecan Bozic” a otpozdravljaju mu sa “ Vaistinu se rodi. I tebi srecu da
Bog da”! U zavisnost od kraja do kraja polozajnici su dzarali vatru,
posadjivani na zemlju, a prilikom odlaska bili bi darivani od strane
domacice. Polozajnik se prima u domove kao sam Gospod, unosi mir i
ljubav, shodno Hristovim recima : Ko prima dete u ime moje, mene prima”
Kada se domacin kuce vrati iz crkve
pocinje svecani Bozicni rucak. Rucak pocinje tako sto se domacin
prekrsti, zapali Bozicnu svecu, okadi trpezu , ocita Ocenas i presece
Bozicni kolac. Zatim uzima cesnicu , dize je u vis, okrene tri puta u
krug, prelomi oko sredine i svakom za stolom da po jedno parce. Onaj ko u
svom delu nadje novcic treba da ga cuva jer se smatra da ce ga te
godine narocito sreca pratiti. Pored cesnice, na trpezi se obavezno
nalazi Bozicna pecenica, pileca supa, sarma, salate i obavezno nesto
slatko. Za vreme rucka odrzi se i zdravica u slavu rodjenja Hrista i
presvete Bogorodice:
Domacine, srecni sine, srecan ti Bozic!
Od neba ti rodilo, od zemjle rodilo,
u klasu ti bilo klasato, u busu busato,
u struku trsato, u gumnu rpato,
da imas da dijelis voljnu i nevoljnu!
Svakoga u dom docekivao!
Nikad ti u kucu ne presusilo,
a najvise sebi ostavio!
Ko godj ti za trpezom sedio,
svak sit, napit i zadovoljan odlazio!
Za sva tvoja dobra dela Bog ti platio!
Da Bog da!
Za
vrem Bozica ne daju se stvari iz kuce, nikom nista, bez veresije. Bozic
je praznik ljubavi i prastanja svima. Praznik u kome je cela porodica
na okupu i simbolicnim vezama ucvrscuje se jos vise. To je i deciji
praznik, ne samo zbog “Bozicne jelke” – badnjaka, vec u mnogo dubljem
smislu. Samo deca cistog duha, neopterecena ne cude se tom da je Bog
sisao na zemlju u liku i telu deteta.
„Rođenje tvoje, Hriste,
Bože nas, zasja svetu svetlost razuma, jer u njemu oni koji zvezdama
slusahu od zvezde se naucise da se klanjaju tebi, Suncu pravde ....“ iz
ovog tropara, koji je glavna crkvena pesma posvecena prazniku rodjenja
Hrista vidimo da je covek koji je primio tu svetlost razuma od Isusa,
oslobodio sebe od ropstva prirodi i svetu i priklonio se onome koji je u
prirodi, ali je iznad nje, onome koji je i cilj tog zivota.
- Moj profil - Moj avatar |
- Svi moji uneti sadržaji - Moje slike - Moji recepti - Moji recepti sa slikom |
- MOJ KUVAR - MOJ BLOG |