HOME ||| MAGAZIN ||| zanimljivosti
Dan kad žandarmi hrane siromašne
Uz želju da i ovaj Božić protekne u miru i radosti prisetićemo se kako su Beograđani davnih dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka proslavljali Hristovo rođenje.
„Retko smo imali Božić tako veseo kao ovaj koji je juče prošao“, piše „Politika” 1928. godine. Puna tri dana, Beogradom se orila pesma i treštala muzika. Izlozi pojedinih trgovina osvanjivali su u svečanom božićnom dekoru. Dok su neki bili ukrašeni jabukama i slamom, u mnogim izlozima stajala je jelka, iskićena „snegom” od pamuka i vate, badnjacima, žitom, orasima….
Gotovo nije bilo nijedne beogradske kuće bez božićne pečenice, iako je „pečenica bila vrlo skupa, naročito na Badnji dan”.
Najveća živost uoči praznika osećala se na pijacama. Stočna pijaca kod klanice brujala je pomešanim glasovima kupaca i prodavaca. Seljaci iz šumadije, Srema, Banata i Bačke donosili su veliki broj prasadi za pečenicu…
Zurle protiv čarlstona
živosti je bilo i u upravi grada, jer se u vreme praznika beležio veliki broj krađa, požara i nesrećnih slučajeva.
„– Alo… alo… Uprava grada!
– Ukrali su mi prase za Božić. Bilo je uređeno…
– što ga niste čuvali, gospodine? Gde sad da vam pronađem prase. Ono je već pojedeno…
I pred takvim razlozima dežurni činovnik navlači šinjel i juri da između hiljada poklanih prasadi pronađe baš ono ukradeno… U jednom slučaju policija je bila vrlo brza. Držeći se strogo božićnih običaja, policajci su prvo čestitali društvu praznik, a zatim poveli domaćina u Glavnjaču.”
Predratni običaj je bio da se za Novu godinu svi napiju, a na Poklade svi najedu. A na Božić – da se ispune oba običaja. Za tri dana, kako je pisala „Politika”, popijeno je toliko alkohola i pojedeno toliko prasića da bi bilo dovoljno „za sve Jugoslovene, i da još ostane za nacionalne manjine.”
Ono malo vode što je potrošeno uglavnom su potrošile kafedžije da bi imali dovoljno vina za sve mušterije.
Beograd je za praznik imao i specijalnu muziku. Uz goč i zurle i uz podcikivanje razvilo se u Skadarliji staro srpsko kolo. Vilo se od kafane do kafane i bivalo sve veće.
„Jedan žandarm kome se činilo da ovo veselje nije po propisu, jer je kolo pravilo veću galamu nego svi čarlstoni skupa, došao je da interveniše. Ali njegove opomene zaglušivao je goč i podcikivanje starih boema:
– Iju! Ijuju!
Najzad, kad je žandarm video, da u kolu najviše podvriskuje jedan ugledan policijski pisar, okanuo se svake intervencije.”
Cela varoš bila je znaku dečje pucnjave, ali nije se pucalo „žabicama” i „pampuračama”, već je za to vreme korišćeno ozbiljnije „oružje”: svako dete imalo je po jednu prangiju koja se punila pravim barutom i „gruvala kao Merzerov top.”
Uprava Oficirskog doma organizovala je tradicionalno donošenje badnjaka. Po već dugogodišnjem rasporedu pojedini odredi beogradskog garnizona bili su na svojim mestima još oko podne na Badnji dan. Oficiri i vojnici u paradnim uniformama, na konjima i kolima, okićenim zastavama i zelenilom, pravili su impozantnu šarenu povorku koja se kretala od Knez Miloševe ulice do Topčidera. Na brdu bi se odsekao badnjak, a zatim se povorka vraćala Karađorđevom, Kralja Petra i Knez Mihailovom. Narod bi se iskupio i pozdravljao ih.
Doček u dvoru
Zatim bi komandant badnjaka sa visokim oficirima odneo kraljev badnjak u dvor. Kralj ih je dočekao pred dvorskim tremom, po običaju posuo ih žitom, a zatim bi badnjačare uveo u salon da ih počasti hladnom i vrućom rakijom.
Prema sokolskoj tradiciji zajedno s vojničkim badnjacima donošeni su iz Košutnjaka i sokolski badnjaci. Sokolske badnjake kitila je i pronosila kroz Beograd konjica sokolske župe grada.
Bratstvo manastira Rakovice 1939. godine, na čelu sa starešinom manastira, došlo je u Patrijaršiju i čestitalo Hristovo rođenje patrijarhu i predalo dva okićena badnjaka. U Patrijaršiji bratstvo je dočekano žitom, a na ognjištu je badnjak prekršten i preliven svetim uljem.
Za „policijski sirotinjski dan”, koji je padao uoči Božića, prestonički žandarmi skupljali su priloge za siromašne. Svake godine bi tako obradovali nekoliko stotina najsiromašnijih božićnim ručkom, a mnogi žandarmi i podoficiri sirotinju su gostili i za svojom trpezom. Običaj je bio i da u dvorištu zatvora uprave grada dele božićnu pečenicu pritvorenicima.
Izvor: Politika - Magazin, objavljeno: 04/01/2009
Ovaj tekst pročitan je 3116 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| zanimljivosti
