DANI POSTA

U pravoslavnim crkvama koje se drže julijanskog kalendara: jerusalimskoj, ruskoj, srpskoj, gruzijskoj i ruskoj zagraničnoj crkvi, kao i na Svetoj gori, 28. novembra počeo je šestonedeljni Božićni post, poslednji od četiri višednevna posta u crkvenoj godini. Drži se uoči praznika Rođenja Hristovog. Traje četrdeset dana i završava se Badnjim danom. Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja. O postu se dosta govori i u Starom i u Novom zavetu. Postio je i Isus Hristos, pa Crkva post smatra za vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.

Zimski post
Božićni post ustanovljen je, kako se veruje, još u 4. veku najpre na hrišćanskom Zapadu, a potom i na Istoku. U prvo vreme nije imao isto vreme trajanja kod svih hrišćana. Tek je na saboru održanom 1166, u vreme patrijarha Luke i cara Manuila, uvedeno pravilo �da svi hrišćani post pred Rođenjem Hristovim drže 40 dana", mada su u Rimokatoličkoj crkvi tokom proteklih vekova pravila ovog posta izmenjena i ublažena. Božićni post je zimski post i služi da njime, kako objašnjavaju teolozi, �pravoslavni hrišćani osveštaju završni period godine tajanstvenim obnavljanjem duhovnog jedinstva sa Bogom i da se pripreme za praznik Hristovog rođenja". Pošto traje 40 dana, u crkvenom ustavu se još naziva i Mala četrdesetnica ili Filipov post, prema danu posvećenom svetom apostolu Filipu koji se praznuje 27/14. novembra (Božićne poklade), dan uoči početka Božićnjeg posta. Prema tumačenju svetog Simeona Solunskog, �post božićne četrdesetnice izobražava Mojsijev post, koji je, posteći 40 dana i noći, na kamenim pločama primio napisane Božje reči", i zapravo, kako pojašnjavaju teolozi, �predstavlja Stari zavet i podseća nas na post starozavetnih patrijarha i pravednika koji su posteći i u molitvi očekivali dolazak Spasitelja."
Sveti Vasilije Veliki opominje da se �vrlina posta ne sme ograničavati samo na ishranu", jer �istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego i od strasti i grehova: nikom ne treba činiti nepravdu, bližnjima treba opraštati uvrede i zlo koje su nam naneli." Istovremeno, post je i vreme pojačane molitve.

Zdrava ishrana
što se tiče pravila ishrane, kao i svi postovi i Božićni podrazumeva da se ne jedu meso, mlečni proizvodi i jaja. Prvih mesec dana posta dozvoljeno je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom jesti hranu spremljenu na ulju i piti vino, subotom i nedeljom dozvoljena je i riba, dok se sredom i petkom jede hrana spremljena na vodi. Poslednje nedelje Božićnjeg posta Crkva odobrava samo upotrebu vina i ulja, sa izuzetkom srede i petka, kad se hrana sprema na vodi, pri čemu treba voditi računa o vrsti posta koji Crkva propisuje za pojedine praznike koji padaju u vreme Božićnjeg posta. Post ne treba shvatiti kao dijetu ili gladovanje. U pitanju je drugačiji način ishrane, pa treba voditi računa da obroci budu redovni i raznovrsni. Posni jelovnik je naročito blagotvoran za srce i krvne organe. Međutim, ovakav način ishrane ima i neke nedostatke, kao što je monotonija obroka i ponavljanje istih jela.

Post privremeno pročišćava krvne sudove. Za vreme posta jedite više voća i povrća, unosite više namirnica koje sadrže celulozu. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno jer sadrži belančevine, gradivne materije i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Dan obavezno počnite doručkom. Poželjno je da svaki dan imate obrok od mahunarki (grašak, pasulj, boranija, pečurke) koje pružaju dovoljno energije za ostatak dana. Pijte dva i po litra vode ili čaja svakog dana.