POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Hibernacijska dijeta

Med topi kilograme

Iako neverovatno zvuči, ali zaista je istina da med može da pomogne svima sa prekomernom težinom da zdravstveno bezbedno mršave. Nekoliko napisa u britanskoj štampi izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, naročito u škotskoj. Otuda je potekla priča da se prekomerna telesna težina može lako da savlada jednostavnim postupkom: konzumiranjem pčelinjeg meda neposredno pred spavanje! Konačno, autori ovakvog naučnog koncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) objavili su ove godine i knjigu sa detaljnim objašnjenjem cele ideje pod nazivom Hibernacijska dijeta.

Sigurno se pitate kako je ovo moguće kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tačno, ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla leka.

Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos je i u voću, ali ga ono sadrži u znatno manjim količinama. Med je pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male količine meda, svega nekoliko kašičica, ili 1 kašika pred spavanje.

Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povećanja, ali treba im reći da je to nedavno i dokazano, mada stručna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još nije upoznata. Kod bolesnika sa šećernom bolešću, unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slučaj kod unosa belog šećera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veći porast insulina u krvi nego što to čini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta činjenice da prosečni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šećera!

Mozgu je najneophodnija glukoza, a nema skladište energije? Skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava čoveka prođe kroz porođajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veća za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. čak i na mali pad njenog nivoa mozak panično reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama praktično toksični i deluju stresno. Ako se luče hronično, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronično lučenje prati modernog čoveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šećerne bolesti, pada imuniteta, depresije... Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprečava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li bolje od toga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoć fruktoze iz meda, ili voća i povrća. Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okončava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luče se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šećerna bolest.

Stabilizovanje nivoa šećera u krvi omogućava organizmu da produkuje „oporavljajuće“ (anaboličke) hormone koji popravljaju oštećene mišiće i regenerišu tkiva. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šećera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luče se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremećeni nivo glukoze. Ti hormoni koče oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišići se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luče se oporavljajući hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znači, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna.
Da, bukvalno tako, do vitke linije se može doći preko noći. Ne baš tokom jedne noći, ali tokom noći, tačnije tokom sna, možete sagoreti puno kalorija i to isključivo iz telesnih masnoća. Nova dijeta nazvana Hibernaciona dijeta preti da naruši slavu čuvene Atkinsonove dijete, koristeći potpuno nov pristup skidanju telesne težine.

Istina je, da je ovaj pristup nov jedino ljudima, dok u životinjskom carstvu postoji od kada je sveta. Zamislite da u snu trošite samo masnoće, da ste stalno u anaboličkoj fazi, da su katabolički hormoni blokirani, da se aminokiseline recikliraju u fantastično visokom procentu, da nema gubitka mišićne mase, da posle dubokog i relaksirajućeg sna ustajete sveži i mršaviji. To se može dogoditi i vama, a ne samo životinjama u zimskom snu, jer se predhodni opis odnosio na njih!

Proučavajući ponašanje životinja koje ulaze u stanje hibernacije, istraživači su primetili da se one, pre ulaska u zimski san, dobro najedu voća, raznih sokova i meda. Nema jake proteinske hrane i slično. Ova istraživanja nisu imala nikakve veze sa dijetama kod ljudi, već su se bavila isključivo životom sisara u stanju hibernacije. Ono što je donešeno kao jedan od zaključaka studija je bio i uticaj fruktoze na jetru, odnosno na skladištenje šećera u jetri i uticaj popunjenosti depoa šećera na stanje organizma tokom dugog sna. Ovo je bila polazna osnova i ideja vodilja nutricionistima za ishranu ljudi. Ideja da se slični uslovi mogu postići kod ljudi i prva ispitivanja su rezultirala se zanimljivim činjenicama.

Majk i Stuart Mekines (Mike i Stuart McInnes) su zvanično tvorci hibernacione dijete, i pod tim imenom su je autorizovali (The Hibernation® diet) i izdali nekoliko knjiga. Po zanimanju farmaceut i sportski nutricionista, pomagali su profesionalnim sportistima u ostvarenju boljih rezultata. Pod njihovim nadzorom su bili bokserski šampion Aleks Artur (Alex Arthur) i osvajač zlatne Olimpijske medalje u biciklizmu Kris Hoj (Chris Hoy). Mekinesovi smatraju da je odustajanje čuvene dugoprugašice Pole Redklif (Paula Radcliffe) na polovini Olimpijskog maratona u Sidneju direktno povezano sa nedovoljnom popunjenošću jetre šećerima, pre svega fruktozom. Po rečima autora dijete, rezultati sa sportistima nedvosmisleno ukazuju na vezu jetre, fruktoze i sportskih dostignuća, ali je ovaj pristup, pre svega pitanje stanja jetre potpuno zapostavljen u sportskoj literaturi. Sportski establišment je dugo zanemarivao autore i ovaj koncept, jer dolazi iz ugla o kome još nije razmišljano. Ukratko, fruktoza je jedno od specifičnih goriva za jetru, a jetra je zadužena za nivo šećera celog organizma i za sintezu nekoliko miliona supstanci u našem telu. Stanje jetre određuje stanje ostatka organizma. Ako pazimo šta, koliko i kada jedemo, možemo manipulisati brojnim dešavanjima unutar našeg organizma.

Osnovne dve stvari koje su izbegavane u standardnim dijetama, obrok pred spavanje i trening sa tegovima, ponovo su dovedene u pitanje. Naravno, nije svejedno kakav obrok uzimamo i na koji način treniramo. Kada jedemo namirnice bogate fruktozom, odnosno voćnim šećerom, ona se transformiše u glikogen i skladišti u jetri. Ovo dalje stabilizuje nivo šećera u organizmu što omogućava telu da aktivira hormone zadužene za oporavak (anaboličke hormone), koji izgrađuju ćelije mišića i kože. Ovi hormoni se za svoj rad snabdevaju direktno iz masnoća. Naše telo se umesto bavljenjem regulisanja nivoa šećera, bavi oporavkom, uz potrošnju masnoća, što nam donosi dvostruku korist. Ukoliko uzmemo kašiku meda pred spavanje, procesi u organizmu će krenuti u, za nas, željenom pravcu.

Zašto med, i zašto pred spavanje? Odgovor je jednostavan, med je koncetrisani izvor fruktoze, sadrži pravo malo bogatstvo hranljivih materija i ukusan je. Fruktoza je specifično gorivo za jetru. Ona je jedan od retkih prostih šećera, ako ne i jedini, koji se izuzetno lako konvertuje u glukozu (u jedini šećer koji telo koristi u oksidacionim procesima), a da pri tome ne povećava nivo insulina u telu i na taj način izaziva mali šok u organizmu. Fruktoza se ''neopaženo'' provuče do jetre, stabilno je napaja, a ova drži stabilan nivo glukoze u organizmu, uz sve pozitivne efekte takvog stanja. Odgovor na pitanje, zašto pred spavanje, kada je dijeta u pitanju, leži u činjenici, da je to poslednji obrok pre nego što utonemo u stanje slično hibernaciji i da omogućava stabilno aktiviranje mnogih žlezda sa unutrašnjim lučenjem u fazi dubokog sna. Dokazano je da stabilan nivo šećera u organizmu tokom spavanja podstiče lučenje pituitarne žlezde, koja luči seriju hormona koji omogućavaju i oksidaciju telesnih masnoća i koriste ih direktno kao izvor energije u procesu oporavka. Ukoliko se ovaj lanac prekine, iz bilo kog razloga, izostaje adekvatan oporavak i korišćenje telesnih masnoća. Dobar noćni san je takođe odgovoran za lučenje hormona, pre svega hormona rasta (GH), koji je ''ubica masti'', pa se tokom dijete preporučuje spavanje u potpunom mraku, bez električnog osvetljenja i sa navučenim neprozirnim zavesama na prozorima.

A sada nekoliko reči o samom treningu uz dijetu. Trening sa tegovima podstiče anaboličke hormone, ovi sagorevaju masnoće u oporavku ali samo ako se stvore adekvatni uslovi za to. Dakle, ako se brinemo o stanju jetre, ukoliko treniramo sa tegovima i imamo kvalitetan san, uspeh je garantovan. Autori dijete tvrde da tri treninga nedeljno, dužine 15 minuta (!) menjaju sate i sate trčanja ili drugih aerobnih aktivnosti. Zvuči idealno za sve ljubitelje teretane, koje hvata muka od aerobnih treninga za skidanje kilaže, uz stalnu brigu o atrofiji mišića usled gladovanja i aerobnih aktivnosti. Postoji ceo sistem organizovanja ishrane sportista na bazi pića sa fruktozom, koji im omogućava povećanje izdržljivosti i drugih sportskih performansi, ali ova ideja je još nedovoljno afirmisana da bi bila opšte prihvaćena, ali i pored ignorisanja mnogih autoriteta (ali ne i osporavanja), polako stiče popularnost, pre svega u svetu sporta, jer je rezultat ono što se računa. Pre desetak godina, potpisnik ovog teksta je diskutovao sa Milošem šarčevim, tokom njegovog boravka u Beogradu, o korišćenju mešavine proteina surutke i prostih šećera u početnoj fazi oporavka. Tadašnji odgovor je bio, da se još uvek eksperimentiše sa optimalnim odnosom, ali da cela ideja obećava. Najpošteniji odgovor od svetski cenjenog stručnjaka. Danas se svi koriste ovom metodom oporavka, kao da je oduvek postojala. Da li se istorija ponavlja?

Jedna kašika meda pred spavanje i tokom noći ćete gubiti masnoće, dobro se odmoriti, dobiti na snazi mišića ukoliko naporno, ali ne i predugo trenirate. Pazite samo da tokom dana ne vratite sve ono što ste noću izgubili. Ova dijeta nije alibi za dnevno prežderavanje, već samo moćan saveznik u postizanju forme.

Aleksandar Mihailović
profesor fizičke kulture
personal trainer u
health club & fitness center
MusculusLux