HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2005-12-01
SLAVE
Slavski običaji i tradicionalno posluženje
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama čovek nalazio, u sreći i u nesreći, u žalosti i u veselju, samo treba razlikovati bitno od nebitnog. Odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe i slavu od veselja. Slavsku trpezu sprema onaj koji ima i veseli se onaj koji nije u žalosti. Za slavsku sveću, slavski kolač, malo crnog vina, koljivo, tamjan i malo zejtina, trebalo bi svako u toku godine da skupi i da se kroz molitvenu uspomenu oduži svom svetitelju. Srbi nikad ne treba da zanemaruju svoju slavu. Pravoslavna vera ih je kroz vekove, sačuvala i održala i iz tog razloga oni bi trebali da očuvaju svoju slavu, ne kao običaj nego kao svesno ubedjenje.
Rano izjutra na dan slave spremi se sve što je potrebno za sveštenika (ukoliko sveštenik dolazi u kuću): slavski kolač, žito i sveća. Sem toga stavi se jedan nož, čaša vina, kandilo s tamnjanom i spisak imena onih koji slave slavu. Sveću pali domaćin ili njegov sin. Običaj je da onaj koji je upalio i ugasi sveću vinom koje je ostalo u čaši posle prelivanja. U slučaju da nema muške glave, sveću pali sveštenik. Kolač okreću i lome domaćin i deca.
Slavu primaju sinovi. Dok je otac živ, makar sinovi bili i oženjeni, druga se sveća ne pali, jer do kraja života to je neprikosnoveno očevo pravo. Ako otac za života preda sinu slavu, onda će sin moći da zapali sveću i u svom domu.
U našoj narodnoj tradiciji je da se na slavama služi i piće. Obično se služila rakija šljivovica a negde i komovica. Prepečenica je bila veoma retka. Pije se hladna ali i vruća (medljana i šećerena). Medljana ili šećerena rakija se najpre nudi gostu da pije. Hladna se pije uz jelo, negde čak i posle jela, a gde nema vina njom se i u slavu diže, nazdravlja slavi. Na slavama se pije i vino, najčesće crno, služi se pivo, a obavezno i crna kafa.
Posle crkvenog obreda domaćica priprema poslužavnike za služenje gostiju i služi utvrdjenim redom:
PRE PODNE: prvo se služi žito, pa slatko, zatim konjak ili rakija i najzad crna kafa.
PO PODNE: sluzi se žito, slatko, vino sa kolačima i pastrmom i kafa.
Ne treba posebno pominjati da poslužavnici moraju biti savršeno čisti i da se voda iz čaša redovno menja. Naročito se pazi da tanjir s žitom bude uvek u redu.
Jela o slavi pripremaju se posna kada slava pada u posne dane, a to su sreda i petak i u vreme crkvenih postova, a mrsna jela ostalim danima.
Najčesća POSNA JELA nekada o slavama su bila:
- kiseli kupus, iseckan s rasolom ili kuvan s pirinčem i zapržen zejtinom;
- slatki kupus, čorbasto skuvan i začinjen tucanim ili mlevenim orasima;
- paprike punjene pirinčem;
- pasulj čorbast, pasulj tučenik (papula) i pasulj prebranac;
- krompir kuvan;
- kisele paprike, rotkva, crni i beli luk, aljma i vlašac;
- pirinač s crnim lukom, pečen u tepsiji pod vršnikom;
- riba, naročito slana, sprema se s kiselim kupusom i sa pirincem na tepsiji;
- pita sa orasima.
Ovakva jela se pripremaju u imućnim kućama, u onim manje imućnim jelovnik o slavi se prilagođava mogućnostima domaćina. Naravno, ovo je samo jedan od mogućih jelovnika. U različitim krajevima spremaju se ona jela koja su u tom kraju uobičajena. Recimo, u okolini Uzica se spremaju luk, rotkve, kisele paprike, tučenik i pasulj s čorbom, krompir, ribe - šaran i moruna, med, pekmez i pšenicni hleb ukiselo i to samo na taj dan. U resavskom kraju kuva se riblja čorba ili čorba od dulečnog semena, dok je u Vlaha najveća čast riba pržena na zejtinu i kačamak.
Najčesća MRSNA JELA bila su:
- čorba od ovčijih creva i od džigerice;
- slatki kupus s ovčijim mesom;
- kiseli kupus s pastrmkom (ovo jelo se u Heregovini zove kalja);
- ovčije meso s krompirom;
- sarma s mesom i paprike punjene mesom i pirinčem;
- čorba od ovčijeg mesa s krompirima;
- česket od pšenice i od pilećeg ili jagnjećeg mesa;
- gibanica od kora s sirom, jajima, skorupom, mašću ili maslom;
- cicvara od pšenicnog brašna i sira;
- červiš;
- sutlijaš;
- kiselo mleko, može i zameđeno;
- bungur - ječam stucan u stupi, skuvan i začinjen skorupom (na Zlatiboru) ili presan skorup (u Crnoj Gori).
I ovde važi pravilo da od mogućnosti domaćina zavisi koja će se jela naći na prazničnoj trpezi.
Danas je izbor jela i pića koje se služe o slavama značajno promenjen u skladu sa promenama standarda, tehnologije pripreme hrane i mogućnostima nabavke, ali i dalje se poštuju osnovna pravila slavskih posluženja.
Priredila:
Tatjana Stanić
Ovaj tekst pročitan je 21475 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| aktuelno
