Trenutno nema slike!
opasnica (15. maj 2010.):::
Kako mi jedemo
Sastojci::
Kako mi jedemo
Priprema:
Kako strancu objasniti šta se jede kod nas u najkraćim crtama.
"Oduvek su Srbi bili siromašan narod, ali se za hranu uvek najviše odvajalo. Tako je bilo dok smo bili prosta, seljačka zemlja, tako je i sada. Pihtije, šunka, slanina, barena jaja, prevreo sir i mladi kajmak su bili nezaobilazni u svakom predjelu - eto čisto da se nešto zamezi. A onda nastupaju čorbe, pa sarme, prebranac, podvarak, da bi zvezda večeri bilo pečenje. Kolači dođu na kraju, kada ste već popustili kaiš i otkopčali prvo dugme na pantalonama. I ne prođe ni dva sata, a domaćica pita da li ste gladni. Naporno, nema šta! I opet niko ne razmišlja o svim tim đakonijama kao o starim srpskim jelima, već kao o melemu za sva čula. "
Olgica Pilipović – Jovičić-etnolog
Restoranska ponuda
Gazde većine naših restorana, naročito oni koji drže do imena i ugleda, tradicionalno će strancu poželeti dobrodošlicu ( kako to običaji nalažu ) sa "hlebom i solju" . Pregledajući jelovnik naći ćete se u nedoumici koji specijalitet da naručite. Spomenuću samo nekoliko:
Prva na spisku je Karađorđeva šnicla koja nosi ime po vođi prvog srpskog ustanka protiv Turaka, Karađorđu.Napravio ju je Mića Stojanović,1969, u Hotelu ‘’Jugoslavija’’ Priprema ovog jela nije komplikovana.Potrebna vam je teleća šnicla koja se urola sa kajmakom, uvalja u jaja i prezle i prži u dubokoj masnoći.Samo ako imate dobru fritezu Služi se sa tartar sosom. Crno vino je odgovarajuće piće.
Putujući kroz Srbiju primetićete da, ima mnogo restorana koji služe, vrlo popularno pečenje sa ražnja. Uz pečenje serviraju se sezonske salate i crno vino.
Teleći šumadijski kotlet se priprema od telećeg mesa - kotleta i dodaje se srpski sir, paradajz, slanina, kisela pavlaka, krompir, pirinač i ljuta papričica. I uz ovo jelo se preporučuje se crno vino.
Tradicija konzerviranja mesa dimljenjem stvorila je naviku da se i tako pripremljena mesa služe u restoranima. Tu je najpoznatija Dimljena vješalica - dimljen svinjski kare, odvojen od kosti, isečen po dužini i pečen na roštilju. Služi se uz srpsku salatu. I naravno - crno vino.
Omiljeno proletno jelo je kapama od jagnjećeg mesa. Komadi jagnjećeg mesa proprže se sa mladim lukom i prazilukom, uz dodatak mladog zelja. Obično se ovo jelo kuva, ali ima krajeva gdje ga radije zapeku. Služi se sa kiselim mlekom.Ovčijim
Srpski đuveč sprema se od paradajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u pećnici. Pikantno je i ukusno. Bielo vino će vam ugasiti žeđ.
Oni koji vole blažu ishranu neće pogriešiti ako probaju punjene tikvice. Mlade tikvice se izdube i sa malo pirinča i mlevenog mesa ( mešano jagnjeće i svinjsko), kuvaju se uz dodatak začin a, a služe uz hladno kiselo mleko. Uz ovo popijte kvalitetno roze vino!
Za gurmane vlasnici restorana preporučiće teleću glavu u škembetu. Jedna teleća glava, bela i crna džigerica, jedno teleće škembe. Obarena džigerica se poprži na luku. Na škembe se postavi glava i obloži nadevom od džigerice, uvije i zašije. Peče se 4-5 sati. Služi se sa salatom, ljutim papričicama uz suva, bela, stona vina.
Pasulj je jedno od najomiljenijih domaćih jela koje se obavezno služi i u restoranima.Kuva se na više načina: od čorbastog do gustog, od praznog do vojničkog. Pasulj se kuha sa crnim lukom, lovorovim listom i dodatkom mesa,seckanom slaninom ili suvim rebrima, sa zaprškom na kraju. Obično se uz pasulj služi kobasica. Uz pasulj obavezno uzmite salatu - preporučuje se slatki kupus ili pečene paprike u ulju sa belim lukom. I nezaobilazni špricer ili pivo.
Kiseli kupus je tradicionalna zimska hrana. Ali, jede se i svež kao salata ili kuvan na više načina. Podvarak je najpopularniji, a osnovni recept glasi; iseći glavicu kiselog kupusa na komade i dinstati na crvenom luku. Pored masnoće, često se stavljaju i sitno sečeni komadići slanine. Zapeče se i služi sa ćurećim ili prasećim pečenjem. Obavezno se služi za sve zimske praznike. Uz ovo jelo popijte kvalitetno crno vino.
Svadbarski kupus se kuva u velikom zemljanom loncu po nekoliko sati. Kiseli kupus i ovčije, goveđe, svinjsko sveže, ali i suvo meso, sa dosta crvenog luka i začin a (biber, so, lovorov list). Ukusno jelo uz koje će vam prijati kvalitetno crno vino.
Specijalitet- kuvana kolenica je gurmansko jelo, a kuva se zajedno sa začin ima i služi se sa renom. Ovo jelo nikako ne ide bez belog vina ili hladnog špricera.
Jagnjeća sarmica sprema se od bele i crne jagnjeće džigerice. Obe džigerice se obare, sitno iseckaju, doda im se pirinač, jaje, dinstan crveni luk i začin i.Smesa se izmeša a zatim se, slično sarmi, uvija u jagnjeću maramicu. Formiraju se male "pogače" koje se preliju mliekom i jajima. Zapeče se u pećnici, a služi se sa hladnim kiselim mlekom. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno belo vino.
Pregled ove "restoranske ponude" zaokružiću sa čuvenim Leskovačkim roštiljem.
Leskovački roštilj je jedinstven, specifičan i prepoznatljiv i priprema tog roštilja je majstorstvo. Ako vas put nanese u Leskovac obavezno otidjite i u restoran Kumbara, gdje se priprema tvrdim, najbolji leskovački roštilj.Leskovački roštilj bazira se isključivo na crvenom junećem mesu. Roštilj meso je samo mleveno i dobro usoljeno meso, sa solju, kao jedinim dodatkom, u kome bi se svaki najmanji nedostatak ili dodatak osećao.
Poznato je da Leskovačka kuhinja pripada kuhinjama sa najvećim učešćem povrća u vidu velikog broja različitih vitaminskih salata.Tvrdim da smo u tom prevazišli arapsku, kavkasku, francusku, italijansku kuhinju koje su poznate po velikoj zastupljenosti povrća. Začini koji se koriste u leskovačkoj kuhinji su većinom biljnog porekla, puni minerala i vitamina. Masnoće životinjskog porekla su zastupljene u minimalnim količinama, a ulje se koristi isključivo u sirovom stanju. Leskovčani tvrde da je ljuto zdravo i da otvara apetit, ali da nije obavezno. Leskovački kulinarski specijaliteti se pripremaju na otvorenoj vatri-ćumuru što im obezbeđuje izuzetan ukus i sočnost.
Dokle se dalje stiže, ni sam ne bih mogao da Vam kažem, bitno je da se ovde dobro jede I da smo u suštini jako komplikovan narod kada je hrana u pitanju.
Da li bi me starnac razumeo, kada bih mu dao ovakav tekst?
Jovan Janjić
autor recepta:
JovanOvaj recept otvoren je
11630 puta.
Подели