FORUM:::Dijete
PAZITE ŠTA JEDETE
| loga 29. 01. 2012. u 00:14:04 Administrator Urednik  Član od: 30. 10. 2005.  Član je postavio: 1661 recepata/slika 113 tema 965 postova | 
 16.02.2007. Izvor: PRESS PAZITE ŠTA JEDETE Dijete su dobre, ali svako izbacivanje određene grupe namirnica može biti opasno na duže staze. Veoma je značajno imati četiri obroka dnevno i od toga bi jedan trebalo da bude užina Značaj pravilne ishrane za očuvanje zdravlja odavno je poznat. Upravo zbog toga od velike je važnosti da vodite računa o svojoj ishrani, kao i da pazite šta jedete i kako koje namirnice da kombinujete tokom dana. Branko Jakovljević, profesor na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta Beograd, otkriva kojih pravila bi trebalo da se pridržavamo da bi naša ishrana bila zdrava, a linija vitka. - Namirnice svrstavamo u sedam grupa. U prvoj su žitarice, hleb i proizvodi od brašna, u drugoj meso, riba i jaja, u trećoj mleko i mlečne prerađevine, dok u četvrtu spadaju vidljive masti. Povrće spada u petu grupu namirnica, voće u šestu, dok prosti šećeri čine sedmu grupu. Pravilna ishrana u toku jednog dana trebalo bi da obuhvati pet grupa namirnica, dok je opšta preporuka da maksimalno treba izbegavati šećer i masti - kaže Jakovljević. U današnje vreme izloženi smo svakodnevnom bombardovanju savetima o hrani koju nikako ne treba jesti ili kombinovati jer goji, stvara celulit ili štetno utiče na zdravlje. Međutim, Jakovljević objašnjava da se kombinovanje namirnica isključivo po grupama praktikuje samo kod dijeta, dok je svako izbacivanje određene grupe namirnica na duži rok opasno po zdravlje! - Problem nije u spajanju namirnica. Ukoliko izbegavate da spajate, na primer, ugljene hidrate i proteine - smanjujete energetski unos. Treba insistirati na raznovrsnoj ishrani, a ne tražiti skrivene poruke u kombinovanju određenih grupa namirnica jer to nije toliko bitno. Veoma je značajno imati četiri obroka dnevno i od toga bi jedan trebalo da bude užina. Naše iskustvo je da 90 odsto pacijenata koji dolaze sa problemom gojaznosti ima dva ili samo jedan obrok dnevno. Doručak, koji ne mora da bude obilan, je obavezan. Voćna užina preporučuje se oko 12, a ručak oko 17 sati. Večera bi trebalo da bude oko 20 večera, a najmanje dva sata pre spavanja ne treba jesti. Najveća greška koju pravimo jeste preskakanje obroka jer nas glad sačeka na sledećem obroku i tada se prejedemo, što je još gore - objašnjava naš sagovornik. Profesor Jakovljević kaže da je zdravu i vitku liniju potrebno voditi računa o količinskom odnosu tipova hrane koju unosimo u organizam. - Osnovno pravilo je da u toku dana unesemo 60 odsto složenih ugljenih hidrata u koje spadaju žitarice, povrće i voće, masti mogu da budu zastupljene do 30 odsto, a preostalih 10 odsto mogu da čine proteini - objašnjava Jakovljević. Prema njegovim rečima, prosečan broj kalorija koji je dnevno potreban organizmu možemo da izračunamo tako što ćemo težinu pomnožiti sa 24 i na dobijeni broj dodamo 50 odsto. Voda, voda, voda! I vrapci već znaju da je voda takođe veoma značajna za normalno funkcionisanje organizma. Prema rečima profesora Jakovljevića, Beograđani imaju sreću da piju veoma kvalitetnu vodu sa česme, dok kod gazirane treba voditi računa o sastavu. - Treba piti negaziranu vodu sa što manje natrijuma. Prema poslednjim istraživanjima, preporučuje se voda sa što više bikarbonata. Mi savetujemo da se u toku dana uzima 1,5 litara vode, a u pojedinim slučajevima čak i do tri litra - kaže Jakovljević. |
