Lovor kao biljka pominje se još i u mitovimai legendama. Grčki bog Pinios je svoju ćerku Dafne pretvorio u drvo lovora, da bi izbegla osvetu Apolona usled ne uzvraćene ljubavi. Od tada je Apolon u znak sećanja nosio na glavi lovorov venac. Grci su lovor koristili da bi ukrasili ulaz u kuću, dok je kod rimljana bio čuvar carskih kapija. Lovor je oduvek predstavljao simbol pobede , uspeha i velikih zasluga.
Ova biljka je poreklom je iz
Male Azije, ali vekovima je odomaćen i na području Mediterana. List je
na kratkoj dršci, okruglast duguljast, zašiljen, 8-10 cm dug i 3-5 cm širok, po ivicama malo talasast i
povijen, kožast, go, na licu gladak, sjajan, zeleno smedj, a na naličju
bledji i bez sjaja. Cveta od marta do aprila, a cvetovi su mu žuti do
plavkastocrvenkasti. Lovorov list sadrži eterična ulja,složenu esenciju , gorku materiju koja mu daje karakterističan ukus. Plod sadrzi oko 30% masnog i do 1% eterskog ulja, šećera, skroba, basorina, list sadrži i tanin, a etersko ulje uglavnom cineol i alfa-pinen.
Ulje od lovorovih bobica se istiskuje u presama. Gorak ukus daju mu
supstance eugenol, cineol i geraniol. Vrlo je aromatično i nalik na
mast, koje se upotrebljava za likere. U jakoj koncentraciji može
izazvati nadražaj kože. Nekada se ovo ulje koristilo za lečenje opekotina. Danas se koristi u proizvodnji sapuna i sveća.
Lovorovim listom su se ljudi lečili od davnina. Daje nam čilost i
dobro raspoloženje. Ima diureticke osobine, a poseduje i odredjene
antitoksicne osobine. Ulazi u sastav nekih starih melema. Lišće i plod
su se koristili za lečenje histerije, kolika, neurastenije želuca,
prehlada, slabih menstruacija. Lovorovim uljem se trlja kod paralize, koristi se za lecenje bolova u užima, modrica,
istegnuća. Čaj je pokazao dobre rezultate i u lecenju dijabetesa, za
izbacivanje soli iz zglobova. Takodje, čaj od nekoliko listova ili jela
kuvana sa lovorovim listom pomazu kod bolesti mokraćne bešike. Ovakav
čaj se može koristiti i kod prehlada i bronhitisa Ipak treba biti
oprezan jer preterana upotreba može dovesti do povraćanja.
Lišće miriše veoma aromatično, a ukus mu je aromatično-gorak. Kvalitetno lovorovo lišće mora biti zeleno, suvo, bez klica i nepolomljeno. Kao začin, koristi se uglavnom list lovora, plodovi (seme) i prah.Lovorov list treba čuvati u zatvorenoj posudi i na suvom mestu, najbolje presovan: tako list duže zadržava aromu. Presušeni i požuteli listovi gube aromu.
U kulinarstvu
Ovaj začin
je zastupljen u mnogim kuhinjama, ali morate biti pažljivi u njegovom
korišćenju. Lovorov list upotrebljava za riblje i mesne marinade, za
supe, umake , za pripremu povrća u sirćetu, kišeljenje krastavaca i za začin
javanje sirćeta. Po pravilu dovoljan je jedan list, kod osetljivijih
jela čak i pola. Stavlja se i u sušene smokve, ne samo radi mirisa već i
zato da se uklone paraziti. Osim u jelima, lovor se može prokuvati u
mleku da bi se aromatizirao krem. Koristi se takođe za jela od iznutrica
i pihtije. Uobičajena je upotreba lovorovog lista za mnoga druga kuvana
jela, jela od ribe, jela sa kuvanim paradajzom Stavlja se u paštete.
Mleveno lovorovo lišće je dodatak nekim začinskim mešavinama. Daje finoću svim slanim jelima.
- Moj profil - Moj avatar |
- Svi moji uneti sadržaji - Moje slike - Moji recepti - Moji recepti sa slikom |
- MOJ KUVAR - MOJ BLOG |