HOME ||| MAGAZIN ||| zdravlje
Majoran
Majorana hortensis Moench
Majoran (Majorana hortensis Moench. -
Origanum majorana) pripada porodici usnatica (Familiae Labiatea).
Lekarski naziv mu je Herba majoranae. Prirodni je antidiretik,
analgetik, anafrodizijak, antiepileptik, antioksidant, antiviral,
antiseptik, antispazmodik, aromatik, antiasmatik, antibakterik,
antiinfektik, baktericid, dijaforetik, digestiv, detoksikans, diuretik,
ekspektorans, emenagog, fungocid, holagog, karminativ, kardik, laksativ,
neurotonik, narkotik, sedativ, stimulans, tonik, vazodiletator.
Druga
imena maorana su: mažuranran, majorana, majuran, mažurana, mažuran
vrtni, mažuran divlji. Engleski naziv mu je: Garden Marjoram - Majoram -
Pot Marjoram - Sweet Marjoram; nemački: Majoran - Kultivierten Majoran;
francuski: marjolaine des jardins; italijanski: maggiorana; slovenski:
kretski timijan.
Domovinom majorana smatra se područje istočnog
Sredozemlja, a kao kultura uzgaja se u vrtovima umerenog pojasa zbog
osjetljivosti na mraz. U narodu cenjena biljka za lečenje niza
oboljenja. U starom Egiptu majoran je bio posvećena bogu Ozirisu.
Lekovito delovanje
Narodna
medicina je bogata receptima za pripremu majorana, kog nadasve
preporučuju kod oboljenja želudca i kod oboljenja nerava, to jest raznih
neuroza uzrokovanih brzim načinom života (u tu svrhu se preporučuje čaj
od majorana u količini 1-2 šolje na dan). Majoran moramo uzimati
umereno jer opija pa se možemo osećati loše. Kod spremanja čaja za
lečenje želudca uzimamo 1 čajnu kašiku majorana koju prelijemo s 1 dl
vruće vode i ne sladimo, a kod raznih neuroza ili nesanica uveče pijemo
zaslađeni čaj od majorana. Novija naučna istraživanja majorana potvrđuju
njegovu lekovitost pa ga preporučuju kod AIDS-a, HIV-a, Alzheimerove
bolesti, mišićne distrofije, mišićnih grčeva, psihičkih bolesti itd.
Majoran upotrebljavamo kao antispazmodik koji sprečava, to jest smanjuje
i leči grčeve bez obzira na to o kojim se grčevima radilo.
Detoksikacija organizma
U detoksikaciji organizma majorana ima posebnu namenu jer deluje višenamjenski:
- pojačava znojenje i oslobađa organizam od štetnih materija,
- diuretično delovanje koje pojačava izlučivanje mokraće i pomaže u radu bubrega.
- detoksikaciji creva, sprečava stvaranje gasovai sprečava razvoj bakterija truljenja pa se u tu svrhu koristi kao karminativ.
-
majoran je i antiseptik, pogotovo za usta, to jest kod svih oboljenja
usne šupljine (afte, upale zubnog mesa, gljivica) pa se pomoću njega
ispiru usta.
- najjače delovanje majorana je izraženo u lečenju
želudca jer pojačava izlučivanje želudčanog soka pa sudeluje u vrenju
hrane i podstiče celu peristaltiku crijeva, pa se kaže da jača i umiruje
želudac, sprečava neurozno štucanje,
- kao ekspektorans deluje na
izbacivanju sekreta iz bronhija pa ga upotrebljavamo za lečenje
hroničnog bronhitisa, astme, prehlade, jakog kašlja i ostalih oboljenja
pluća, (ako se kuva u vinu i pije s medom deluje bolje),
- kod problema sa nosom čajem ispiremo nosnice, a mazanje nosnica uljem od majorana sprečavamo delovanje polenske groznice
- dobar je učinak i kod prehlada i nazeba, pijenjem čaja od majorana.
- kod ženskih oboljenja majoran reguliše menstruaciju i leči ženske organe (matericu),
- kao nervni tonik uzimamo majoran kod potištenosti, neuralgija, razdraženosti, nesanica, neuroza, itd.
-
majoran je dosta jak stimulator funkcija unutrašnjih organa pa se
preporučuje kod slabog rada tih organa, pogotovo ako se radi o lenjosti
rada tih organa.
- kod glavobolja, neuralgije, migrene, itd.
Eterično ulje
Eterično ulje
majorana se koristi kao analgetik, anafrodizijak, antiepileptik,
antioksidans, antispazmodik, antiseptik, antiviral, antiinfektik,
bakteriocid (gram-pozitivne bakterije, stafilokok, pneumokok, E. Coli,
tifus, tuberkulosis ), diaforetik, digestiv, diuretik, emenoagog,
ekspektorans, fungocid, hipertension, kardik, karminativ, laksativ,
neurotonik, stimulans, stomahik, sedativ, vazodiletator, itd. Ulje se
koristi u obliku inhalacije, kupke, za masažu (pomešano sa kremom kod
površinskih rana i upalnih stanja kože, itd.), obloga (kod otvrdnulih
dojki, oteklina, itd.), u lečenju artritisa, bronhitisa, bolnih stanja
mišića, grčeva, gihta, išijasa, migrene, neuredne i neredovne
menstruacije, nazeba, neuroza, nesanice, posekotina, predmenstrualnih
grčeva, reume, stresnih stanja, visokog pritiska, zatvora stolice i
protiv drugih bolesti i tegoba. U homeopatiji se majoran koristi protiv
ženskih bolesti
Čaj
1 kašika usitnjenog suvog bilja, 2 dl vode
Priprema: Vrućom vodom prelijemo bilje, poklopimo da odstoji 15 minuta i procedimo.
Upotreba: uzimamo 2-3 šolje čaja na dan.
Tinktura
200 grama bilja, 1 lit 70 % alkohola
PripremA: Držimo bilje 30 dana u alkoholu i procedimo ga.
Uptreba: Uzimamo 3 puta po 20 kapi sa malo čaja ili vode.
Mast
(za liječenje kojavice, prehlade, nazeba i sluznice nosa)
1
kašika svežeg soka majorana, 1 kašika svežeg soka metvice( nane), 1
kašika svežeg soka žalfije, 100 g voska, 200 g svinjske masti ili
lanolina .
Priprema: Iscedimo sok iz biljke pa dobro pomešamo sa
otopljenom svinjskom masti i voskom i kratko kuvamo dok prestane
izlaziti para. Sipamo u odgovarajuću ambalažu.
Upotreba: Mažemo sluznicu nosa kod jakih kijavica i prehlada.
Karakteristike biljke
Majoran je
dvogodišnja ili višegodišnja biljka, grmić visok do 1 m. Stabljika je
četvorouglasta, razgranata, siva, maljava. Listovi su više dlakavi, do 3
cm dugi, imaju kratku dršku, po rubu su celi. Lupom se mogu videti žute
tačkice (žlezde) na listu, stabljici i cvetu. Na vrhovima lisnatih
grančica nalaze se cvasti sastavljene od sitnih, beličastih ili
ružičastih cvetića koji su na osnovi skoro četvorouglasti. Mirisa je
posebnog i prijatnog, a ukusa aromatičnog, toplog i nagorkog. Majoran je
poreklom iz zemalja oko zapadnog Mediterana. Majoran je narodni lek,
koji se upotrebljava iznutra, slično nani, ali i kao začin
. Droga se sastoji od osušenih i iseckanih nadzemnih delova gajenog
majorana u cvetu, Majorana hortensis. Sastav: Droga sadrži etarskog ulja
, tanina i gorkih materija. Ulje je žuto ili žuto-zelenkasto, sasvim
posebnog, blagog i aromatičnog mirisa. Sadrži terpena (naročito
terpinena) i terpineola.
Vreme cvetnje: u septembru i oktobru, zavisno od staništa.
Stanište: većinom u vrtovima i u kraškom području Mediterana.
Branje
i prerada: bere se cela biljka u cvatu, sami listovi i gornji deo
biljke u cvatu. Sušimo je brzo na toplom i prozračnom mestu u hladu.
Lekoviti sadržaj
Za vrijeme cvetanja biljke majorana sadrži eterično ulje s terpenom i terpineolom , tanin, gorke materije, gumu, kamfor, mineralne soli, gvoždje , i vitamin C do 40 mg.
Kontraindikacije
Veća upotreba majorana izaziva narkotično delovanje sa pojavom halucinacija.
Kulinarstvo
Majoran je začin
koji u pravom smislu reči postaje lek. Njegovo lekovito delovanje, kao
i gore nabrojana lekovita svojstva, čine ga preporučljivim začinom kod svih navedenih oboljenja. Majoran se kao začin koristi u više oblika. Najčešći je oblik u suvom obliku sitno smrvljen, zatim svež ili u kombinacijama s drugim začinima. U dijetama koje zahtevaju neslana jela, majoran je najprikladniji začin.
jer deluje na stimulisanje svih unutrašnjih organa što je od velikog
značaja za rad želudca, jetre, slezine, bubrega, pankreasa i creva.
Mažuran kao začin
dolazi u dijetalnim jelima kao što su čorbe od povrća, salate od
krompira, kod jela od mahunarki, kuvanog belog mesa, jela od žitarica
itd. Kao aromat majoran se koristi ne samo u dijetalnim jelima nego i u
jelima od mesa, testenina itd. Brzo prihvatanje ukusa i mirisa majorana
prilagodljivo je za spremanje niza namirnica i napitaka.
Ovaj tekst pročitan je 5294 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| zdravlje
