POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA



HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2012-02-12

Slavljenje krsne slave

Za slavljenje slave nephodno je imati sledece:

Sveca - Bez krsne svece Krsno ime se ne moze slaviti. Velicina krsne svece zavisi od svecareve imucnosti, a smatra se da je ugodnija sveca od zutoga voska nego li od beloga parafina. Krsnu svecu valja da zapali domacin kad dodje svestenik da mu reze kolac ili kad prerezan kolac donese iz crkve. Sveca obicno gori ceo dan.

Kolac - Za krsno ime svaka kuca priprema slavski kolac. To je narociti hleb od psenicnog brasna zamesen s kvascem i bogojavljenskom vodicom ili onom koju je svestenik osvestao uoci slave. Okolo se on opase jednim vencem od testa, kao pojasom; po gornjoj kori prekrste mu se dva kajisa od testa i u njih se otisnu cetiri liturgijska pecata sa grckom skracenicom IS-HS NI-KA, sto u prevodu znaci - Isus Hristos pobedjuje. Na ovoj kori mogu se staviti jos neki ukrasi-figure, kao golub-simvol Svetoga Duha, klas psenice-hleb ili grozd grozdja-sto oznacava vino.

Koljivo - To je zito koje se kuva uoci Krsnoga imena. Obicno se prebira sve zrno po zrno od najcistije psenice. Kad se zito skuva, voda se odlije, a zito ispere i prosusi. Posle se melje i sladi secerom a zatim po zelji dodaju orasi, vanila, suvo grozdje.

Vino - O Krsnom imenu vino je potrebno da se prelije kolac i koljivo, a ono sto ostane u casi ili flasi domacin po obicaju popije.

Ulje - Ono je potrebno da se upali kandilo u kuci pred ikonom i odnese u crkvu za posluzivanje kandila pred ikonama na ikonostasu.

Tamjan - U svakoj pravoslavnoj srpskoj kuci moze se naci grumicak tamjana u svako doba, po recima jednog istoricara, "jer se Srbi svakad najpre kade, kad se god kucanski mole Bogu", a za Krsno ime i najsiromasniji svecar kupi ga makar i najmanje.

Ikona - Slavska ikona sa kandilom postavlja se, ako je moguce, na istocnoj strani zida najuglednije prostorije u kuci. Vladika Nikolaj kaze da -"mi ne obozavamo nista i nikoga osim Presvete Trojice u Jedinici JEDNOGA BOGA. Ali mi postujemo svetitelje, kao najbolju decu Bozju i sledbenike Hristove, i njihovim likovima ukazujemo posebno postovanje". Po pravilu svaka ikona trebalo bi da je prethodno osvecena u crkvi, gde to svestenik obavi u oltaru, "Osvecene ikone su kanali mocne Bozje blagodati koja leci, preporadja, prosvecuje, ohrabruje i opominje. Gospod Bog toliko ljubi svoje svetitelje i mucenike kao najblizi krug svoje porodice, da daje cak moc i njihovim likovima kada se postuju i njihovim imenima kada se prizivaju".

Dakle, na svecano postavljenom stolu okrenutom ikoni, uoci dolaska svestenika, treba da su : sveca na ciraku, slavski kolac, koljivo, casa po mogucstvu crnog vina, kadionica sa tamjanom, briketom i sibicom, kao i spisak clanova porodice radi pominjanja u molitvi.

Obred rezanja slavskog kolaca

Gde je slava - tu je i Srbin, kaze stara narodna poslovica, a najsvecaniji deo slave, obred rezanja slavskog kolaca, pocinje paljenjem krsne svece. Posto se prekrsti to cini domacin, a zatim svestenik kadi kucu i sveti prvo vodicu, ako je ranije nije osvetio. Posto buketicem bosiljka i ovom vodicom pokropi sve po kuci, otpeva tropar i kondak svetitelju ili prazniku koji se slavi i ocita molitvu nad svecarskim koljivom.

Centralno mesto u slavskom obredu predstavlja zito, odnosno molitva za njegovo osvecenje koja je bogoslovski duboko zasnovana - smatra profesor dr Dimitrije Kalezic. Zato posle tropara svestenik cita molitvu za osvecenje zita u kojoj se obraca Bogu i moli ga da blagoslovi to zrnevlje i da osveti one koji budu to okusali, jer su to u slavu Boga a u cast svetoga pripremile njegove sluge i za spomen onih koji su u veri i poboznosti zavrsili zivot. Molitva u celini glasi:

"Gospode, Ti si sve recju svojom savrsio i naredio zemlji da proizvodi raznovrsne plodove za upotrebu i hranu nasu; Ti si ucinio da su tri mladica i Danilo, hranjeni semenjem u Vavilonu, bili svetlijih lica od onih odnegovanih u raskosi. Ti sam sveblagi Care, blagoslovi i semena ova sa raznim plodovima, i osveti one koji budu jeli od njih, jer sluge onih koji preminuse u blagocestivoj veri. Ispuni, Blagi, sve spasonosne molbe onima koji lepo spremise ovo i spomen vrse, i daj im da se nasladjuju vecnih dobara Tvojih, molitvama preciste vladarke nase Bogorodice i prisnodjeve Marije i svetoga (ime svetitelja), ciji i spomen vrsimo i svih svetih Tvojih. Jer Ti blagosiljas i osvecujes sve i sva, Boze nas, i Tebi slavu uznosimo, bespocetnome Ocu sa jedinorodnim Tvojim Sinom i Presvetim i blagim i zivotvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin".

Zatim svestenik uzima u levu ruku kolac, pored koga stoji vino, a desnicom blagosilja oboje govoreci: "Gospode, Isuse Hriste Boze nas, blagoslovi hleb i vino ovo Duhom tvoim svetim, sada i uvek i sve vekove vekova. Amin". Podizuci potom, obema rukama kolac proiznosi: "U slavu i cast svetoga (ime Krsne slave) prinosimo ti ovo Gospode, njegovim molitvama primi vseblagi zrtvu ovu na prenebeski tvoj zrtvenik."

Posle pomenute molitve u kojoj se moli Bog da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja koji se slavi, okrene se kolac na nalicije i reze se u obliku krsta. Taj rez se preliva crvenim vinom uz reci: U ime Oca, amin, i Sina, amin, i Svetoga Duha, amin.

Pored ove crkvene molitve, u ovoj prilici se ponegde izgovara i narodna molitvua: "Kolac lomili, Boga molili. Kolac prelivali vinom, Dom se prelivao mirom, zivotom, zdravljem i svakom dobrom. Podaj Boze i Bogorodice i danasnji veliki praznice!

Zatim nastaje takodje vrlo svecani deo okretanja slavskog kolaca. Cini to svestenik u prvom redu sa domacinom ali i sa clanovima porodice. Pri okretanju kolaca kruzno, u desno, pevaju se ove tri pesme: "Isaije likuj, djeva zace u utrobi i rodi sina Emanuila, Boga i coveka, Istok mu je ime, NJega velicajuci, djevu velicamo. Zatim: Sveti mucenici, koji ste stradavsi uvencali se, molite se Gospodu da se smiluje na duse nase. I na kraju: Slava Tebi, Hriste Boze, apostolima pohvalo, mucenicima radovanje, cija je propoved Trojica jedinosusna"

Kolac se potom prelomi i celiva tri puta pri cemu svestenik izgovara - "Hristos po sredi nas!", a domacin i svi oni koji ga celivaju odgovaraju, - "Jeste i bice!".

Spremanje slavskog kolaca i Zita

Iako danas neke domacice kupuju gotove slavske kolace kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, ipak mesenje kolaca u kuci je i lepa uspomena za decu koja rastu i koja ce, gledajuci svoju majku kako mesi, preneti to u svoju kucu.

Ukoliko Krsna slava pada u mrsan dan, kolac mesiti ovako: prvo zamesiti kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesiti ga rano ujutru i to u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati soli i brasna toliko da se moze napraviti retko testo. Serpu s kvascem staviti na toplo mesto ali nikako ne suvise jaku toplotu jer ako kvasac prokisne, testo ce biti crveno. Dok kvasac kisne, prosejati 1,5kg brasna, staviti ga u sud za mesanje i kod stednjaka dobro zagrejati. U drugi sud staviti 4 zumanca, 4 kasike secera, komadic butera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmesati. Nastrugati koru od limuna, dodavati po malo zagrejanog brasna, nastaviti sa mesenjem testa dolivajuci mlako mleko, dok se ne zamesi kao za svaku pitu od takvog testa. Kada se testo u sudu pocne od suda odvajati i kada po testu pocnu da iskacu plikovi, znaci da je testo dovoljno umeseno. A da bi testo bilo jos mnogo bolje, domacica ako hoce moze za vreme mesanja dodavati po malo rastopljenog maslaca. Testo pokriti cistom krpom i ostaviti ga da stoji na toplom mestu, da naraste. Kada testo napuni sud, znaci da je gotovo. Izruciti ga na dasku za mesenje i sad praviti kolac. Moze biti napravljen u obliku hleba ili po obliku kalupa gde se mesi, vazno je da se prekrsti i optoci vencem od upletenih pletenica koje ce se narezati malim makazicama. Ukras kolaca ne moze se praviti od kiselog testa nego ce domacica zamesiti posno testo bez jaja i mleka i od toga napraviti ukrase po zelji: ptice, koje predstavljaju zdravlje i veselje, grozd, koji oznacava zelju da loza dobro rodi, burence, da u kuci svega ima, ali najvaznije je znak poskurica sa znakom IS-HS NI-KA.

U sredinu kolaca treba zabosti grancicu osvecenog bosiljka. Ceo kolac premazati razmucenim zumancem a ukras ostaviti beo. Kolac staviti u pecnicu i pazljivo peci. Zatim ga kada je pecen izvaditi iz kalupa, rashladiti i odneti na svoje mesto.

Kolac se moze mesiti i posan, ako Krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti nacin kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i maslaca.

Iako izgleda jednostavno spremiti zito, to nije ni malo lako. Kuvati ga na sledeci nacin: nabaviti psenicu "beliju". Otrebiti je pazljivo, pa je dva dana pred slavu, uvece, potopiti u lonac ciste hladne vode i ostaviti da u toj vodi prenoci. Ujutru rano potopljenu psenicu u istom loncu staviti na stednjak i kuvati. Za vreme kuvanja izbegavati dolivanje, a narocito mesanje. Psenica lako zagoreva, zato je treba neprestano kuvati na tihoj vatri. Kada je kuvana sipati je u cediljku i isprati hladnom vodom sve dok ne nestane bele skrame sa nje, a zrnevlje ne postane sasvim cisto i belo. Psenicu pustiti da se dobro iscedi. Veci sto zastrti cistim stolnjakom pa po njemu psenicu rasporediti, pazeci da ne dodje zrno preko zrna. Sve to pokriti drugim cistim stolnjakom i ostaviti da prenoci, a sutradan ujutro staviti je u dublji sud i zatim samleti na masini za meso.

Po kilogramu psenice odmeriti kilogram secera i isto toliko samlevenih oraha. Spremiti posebno secer u prahu zamirisan vanilom, jer ce se on upotrebiti da se napravljeno zito odozgo zaspe. Secer i orahe ravnomerno dodavati u zito i pritom ga dobro mesiti rukama. Uzeti stakleni tanjir koji se samo za ovu svrhu upotrebljava, pa u obliku jednog velikog hleba spremljeno zito na njega staviti. Preko zita, odozgo posuti sloj samlevenih badema ili oraha, a preko toga zamirisan prah secer. Najzad uzeti cist salvet, staviti ga preko secera, pa dlanovima (preko salvete) dobro utapkati secer da ne bi spao sa zita. Zito nacinje svestenik ili domacin.

Domacica je duzna da rano izjutra spremi na sto sve ono sto je za svestenika potrebno, a to je: slavski kolac, zito i svecu. Zatim, stavice jos i noz, casu vina, kadionicu sa izmirnom i imena onih koji slave slavu. Svecu pali domacin ili sin; obicaj je da onaj koji je upali treba da je i ugasi ostatkom vina. U slucaju da nema muske glave, upalice svecu svestenik.

Tanja Stanić

Ovaj tekst pročitan je 5001 puta!


Zasad nema komentara na ovaj tekst!





HOME ||| aktuelno

Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
Prijavi se na mejling listu
MAPA SAJTA
Pretraži:
RECEPTE
SLIKE
KORAK po KORAK
Magazin
Arhivu

Pošalji recept/sliku






© 2005 - 2024 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [Mapa sajta] |

SK Programi prave
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X gost :: 04. 10. 2024 u 11:26:07

- Moj profil
- Moj avatar
- Svi moji uneti sadržaji
- Moje slike
- Moji recepti
- Moji recepti sa slikom
- MOJ KUVAR
- MOJ BLOG
- Komentari na moje slike/recepte
- Komentari na moje lekcije
- SVI KOMENTARI
- GastroBOOK

- Objavljene slike/recepti od moje poslednje posete
- Podizanje DODATNIH slika