HOME |||
MAGAZIN |||
zanimljivosti 2012-02-11
Srpski Božićni običaji
Prepoznatljivo
tradicionalnim srpskim bozicnjim obicajima pripada sledece: cesnica,
polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicnja slama, badnja vecera,
obredne povorke, obicaji pre rucka, bozicnji rucak i bozicnja sveca.
Cesnica - Ona se smatra izuzetno
vaznim obrednim kolacom. Spravljanja je od belog brasna, sa vodom i
mascu, bez kvasca u koju domacica stavlja metalnu paru, zrno zita,
grancicu badnjaka. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono
zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv sto potice od reci "cest",
"deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se
po tim delovima proricala sreca.
Polazajnik- Tim nazivom oznacena je
prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak
polazajnika trebalo je da donese srecu u kuci i ukucanima. Najcesci
polazajnici su deca jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece.
Dolazak polazajnika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim drzaranje
vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu
narodnih obicaja. Smisao im je zajednicki: da se obezbedi dobra letina,
zdravlje i sreca ukucana.
Badnjak - Od kad se podje u sumu da
se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav
redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od
staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet znacava da se za badnji dan
bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdenstva Hristova". Negovo
spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.
Bozicna slama - Nekadasnje unosenje
slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema
narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na
slami.
Badnja vecera - Vazan smisao Badnje
veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se
okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Trpeza se
spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama
pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini.
Na Badnje vece se ranije leze, a ujutro, sem domacice i sasvim male
dece svi idu na jutrenje na pricesce posle cetrdesetodnevnog posta. Sa
jutrenja u kucu prvi ulazi domacin. Docekuje ga domacica: Hristos se
rodi, Vaistinu se rodi odgovara domacin i tada zapocinje Bozicno
slavlje. Uoci rucka obavezno je lomljenje cesnice, rezanje bozicnog
kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicnje svece. U vreme predvidjeno
za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic
naglaseno porodicni praznik. Posle rucka muska deca jasu konje ulucama -
prate Bozic. Ostali ostaju u kuci, jer se prvog dana ne ide u posete.
Drugog i treceg dana Bozica se odlazi u posete ili docekuju kumovi,
rodbina, prijatelji.
Tanja Stanić
Ovaj tekst pročitan je 7084 puta! Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME |||
zanimljivosti