HOME |||
MAGAZIN |||
aktuelno 2008-02-20
Tradicija
Počast slavskom kolaču
U Smederevu je održan drugi po redu Festival slavskih kolača, na kojem su nagrađena najlepša, najautentičnija i najoriginalnija „remek-dela“ ove vrste pekarskog zanata i tradicije srpskih domaćica
„Samo Srbi imaju slavu, i zato samo srpske domaćice, kad dođe taj dan u godini, mese slavski kolač! A sa koliko ljubavi, poštovanja i umeća ga prave, možete se i sami uveriti na ovoj izložbi“, rekao nam je đakon Predrag Petrović, jedan od članova žirija na Festivalu slavskih kolača priređenom u Smederevu u čast svetog Atanasija Velikog, „zaštitnika svih koji sa vatrom rade“.
Na prošlogodišnjoj izložbi, jedinstvenoj ove vrste u zemlji (a i u svetu), učestvovalo je šezdesetak izlagača, sad ih se odazvalo 177, a dogodine – nada se domaćin, Turistička organizacija opštine Smederevo – biće ih najmanje još toliko. Broj nagrađenih se, međutim, neće menjati: po tri pehara namenjena su najizvornijim slavskim kolačima, najlepše ukrašenima (prvonagrađene u tim kategorijama su ovog puta Slavica Mirković iz udruženja žena „Srma“ iz Drugovca i Vera Ranđelović iz smederevske MZ „Zlatno brdo“) i najuspešnijim majstorima pekarskog zanata (ovogodišnji pobednik je pekara „Stari grad“), a zlatne, srebrne i bronzane naćve osvajaju tri najbolje postavljene slavske trpeze (prva je MZ „Lugavčina“) . Veliki zlatni pehar „za sveopšti utisak“ uručen je MZ „Donji grad“ iz Smedereva. Među članovima žirija su bili i stručnjaci Etnografskog muzeja iz Beograda, koji su posebno vodili računa o autentičnosti slavskih kolača, kao delima narodne umetnosti, tradicije i običaja. „želeli smo da ovaj festival doprinese ne samo očuvanju srpske tradicije i kulta slave, već i da promoviše hleb, žito, narodne običaje i slavski kolač kao brend“, objasnili su organizatori.
Otuda su kolači izloženi u holu Centra za kulturu Smedereva, ukrašeni obaveznim „crkvenim slovom“ ali i čipkastim arabeskama, golubovima, anđelima, grožđem, (svetom) knjigom, grančicama, jabukama, cvećem i drugim minijaturama od testa, bili okruženi i drugim pekarskim proizvodima (veknama, pitama, gurabijama, krofnama...) i obaveznim slavskim žitom. Većinom ovih rukotvorina, posle izložbe, pogostili su se i i sami majstori i posmatrači – u prvom slučaju spretne bake, u drugom njihove unuke, koje tek „uče zanat“.
Domaćice iz šumadije, Podunavlja, Pomoravlja i Banata veoma su ozbiljno i ponosno shvatile svoj zadatak, a nakon proglašenja pobednika bilo je i smeha i suza (radosnica), zalivenih domaćim vinom iz jednog od najčuvenijih smederevskih podruma.
Očigledno, i takmičari su shvatili da ovo nije „obična“ izložba. Na nekoliko drvenih stolova, prekrivenih crvenim ručno tkanim tepisima sa tradicionalnom šumadijskom šarom, belim platnenim, lanenim ili svilenim stolnjacima, gore debele crkvene, slavske sveće. Kraj njih su postavljeni srebrni krstovi, ikone, med, crveno vino u putirima i obilje drugih predmeta koji prate proslavu važnih hrišćanskih praznika. Ali, slavski kolač je svuda imao centralno mesto. Jer, drugi hrišćanski narodi imaju svoje božićne i uskršnje kolače – Italijani, recimo, „panetone“, Nemci „štolen“, španci marcipan... a slavski kolač samo Srbi.
Politika [objavljeno: 17.02.2008.]
A. Mijalković
Ovaj tekst pročitan je 18095 puta! Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME |||
aktuelno