HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2006-12-16
BOžIćNI POST
Crkva nas uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.
Post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom, kaže sv. Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: toliko dana s am postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje". Na pitanje Koja je mera posta?, sveti Vasilije Veliki odgovara: "U duhovnom postu mera je jedina i važi za sve - potpuno udaljenje od svega što vodi grehu.''
A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti - zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržavanja za zdravlje podvižnika, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene, jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanjne tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih i skupih jela.
Sveta Crkva je ustanovila ove postove:
1) Opšte postove obavezne za sve hrišćane: Uskršnji post, Apostolski, Bogorodičin i Božićni post, Podviženje časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja (Krstovdan), kao i sreda i petak preko cele godine.
2) Mesni post ustanovljen je na pojedinačnim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i sl.
3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.
Uskršnji post
Ovaj post se još zove Sveta četrdesetnica ili časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strašne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino.
Razrešenje na ulje i vino biva još i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence.
Ribu jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strašnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razrešava se na ulju i vinu (Tipik, 32 gl.).
Prve nedelje časnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svršetka liturgije predjeosvećenih darova, pravoslavni hrišćani ne uzimaju hranu. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to posle večernje službe (sve ovo po razrešenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno sveštenika).
UVeliki četvrtak jede se jedanput i to posle svršetka Svete Liturgije koja počinje u 14. 00 časova (Veliki tipik od Nikolajevića, gl. 16).
U Veliki Petak ne okuša se ništa (po blagoslovu razrešenje na hleb i čaj).
U Veliku Subotu, po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).
Apostolski post (Zove se još i Petrovski post)
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razrešeno je na ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno.
Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik gl. 33).
Bogorodični post (Zove se još i Uspenski ili Gospojinski post)
Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskršnjeg.
Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razrešenje na ribu u toku posta biva samo na Preobraženje Gospodnje.
Božićni post
Post pred Božić traje takođe 40 dana. Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti samo u sredu i petak.
Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba.
Od 20. do 24. decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu.
Najstrožiji post je 24. decembra (6. januara po novom kalendaru), uoči Bozića, to jest na Badnje veče (Tipik, pod 14. nov.).
Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razrešeno drukčije.
Na praznik Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja (29. avg. /11. sep. po novom kalendaru), Voždviženija časnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru) i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) je najstrožiji post. Ko može, toga dana jede jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina.
Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5. januar).
Iz duhovne literature srpske pravoslavne crkve
priredila:
Krsmanović Olgica
Ovaj tekst pročitan je 8597 puta!
Poslato 1 komentara
HOME ||| aktuelno
